Prema najnovijem istraživanju Eurofounda, situacija u Hrvatskoj postaje sve teža, jer čak 45 odsto građana teško podmiruje osnovne životne troškove. Ovi podaci svrstavaju Hrvatsku među zemlje Evropske unije sa najgorom finansijskom situacijom. Samo su Grčka i Litvanija u lošijem položaju, sa 55 odsto, odnosno 41 odsto ispitanika koji suočavaju sa sličnim problemima.
U istraživanju se takođe navodi da su Mađarska i Kipar na ivici, sa 40 odsto stanovništva koje se bori da pokrije osnovne troškove. Prosečna stopa u Evropskoj uniji iznosi 32 odsto, što ukazuje na to da Hrvatska značajno odudara od evropskog proseka. U poređenju sa ovim državama, Luksemburg se izdvaja kao zemlja sa najboljim uslovima, gde samo 17 odsto građana izjavljuje da ima finansijskih poteškoća.
Ovi alarmantni podaci dolaze u trenutku kada se u Hrvatskoj intenzivno raspravlja o rastu troškova života, inflaciji i problemima sa kupovnom moći građana. Stručnjaci upozoravaju da su potrebne hitne mere kako bi se poboljšala finansijska sigurnost velikog dela populacije. U medijima se često ističe da je potrebno obezbediti veće plate, kao i socijalne pomoći, kako bi se olakšala situacija onima koji se suočavaju sa finansijskim pritiscima.
U Hrvatskoj, posebno u poslednjih nekoliko godina, inflacija je postala ozbiljan problem. Cene osnovnih životnih namirnica, energenata i drugih potrepština su drastično porasle, što je dodatno opteretilo već ionako krhke budžete domaćinstava. Mnogi građani su primorani da smanje potrošnju, što dovodi do smanjenja kvaliteta života.
Istraživanje Eurofounda nije jedino koje ukazuje na tešku finansijsku situaciju u Hrvatskoj. Različite analize i izveštaji sa terena potvrđuju da se mnogi ljudi suočavaju sa sličnim problemima. U razgovorima sa građanima, često se čuju priče o borbi da se plati stanarina, računi i osnovne životne potrebe.
Kako bi se situacija promenila, stručnjaci predlažu niz mera, uključujući povećanje minimalne plate i podršku malim preduzećima koja su ključna za zapošljavanje. Takođe, naglašava se potreba za investicijama u obrazovanje i obuku radne snage, kako bi se povećala konkurentnost na tržištu rada.
U svetlu ovih informacija, postavlja se pitanje kako će vlada reagovati na ovakve izazove. Postoji potreba za hitnim i efikasnim rešenjima koja će pomoći građanima da se izbore sa sve težim finansijskim stanjem. U suprotnom, situacija bi mogla dodatno da se pogorša, a posledice bi se mogle odraziti na društvo u celini.
