Zemljotres jačine tri stepena po Rihteru sa epicentrom u Čarađu kod Nikšića dogodio se večeras oko 21.32 sati, saopšteno je iz sektora seizmologije Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju.

Takođe, u isto vreme desio se i zemljotres kod Nevesinja u Bosni i Hercegovini, a osetio se i u Crnoj Gori. Sektor za seizmologiju Zavoda za hidrometeorologiju i seizmologiju je u 21 cas i 32 minuta registrovao zemljotres manje jačine, sa epicentrom pet kilometara zapadno od Čarađa. „Jačina zemljotresa u hipocentru (žaristu) iznosila je 3.0 jedinice Rihterove skale, što odgovara epicentralnom intenzitetu od V stepeni Merkalijeve skale (MCS)“, saopšteno je iz sektora za seizmologiju ZHMSCG.

Prema preliminarnim podacima obrade, žariste ovog zemljotresa locirano je na dubini od 11 kilometara. Saopštili su da ovaj zemljotres nije mogao izazvati materijalne štete u epicentralnom području. Evropski centar za seizmologiju objavio je da se u isto vreme zatreslo i kod Nevesinja, što se osetilo i u Crnoj Gori. Međutim, nema podataka koliko jak je bio taj zemljotres.

Podsetimo, u četvrtak ujutru ovaj regionu u Crnoj Gori pogodio je zemljotres jačine 5,4 stepena Rihterove skale, nakon čega je usledila serija naknadnih zemljotresa slabije jačine. Zemljotresi su relativno česti u Crnoj Gori, koja se nalazi na području tektonski aktivne zone, posebno duž južne granice Evropske kontinentalne ploče. Ova područja su sklonija takvim prirodnim katastrofama, a zemljotresi kao što su ovaj večerašnji podsećaju nas na važnost stalne pripravnosti i praćenja seizmičke aktivnosti na ovim područjima.

Važno je imati odgovarajuće planove za reagovanje u slučaju zemljotresa, kao i redovno održavanje i unapređenje građevinskih standarda kako bi se smanjila opasnost od mogućih materijalnih šteta i povređivanja tokom ovakvih prirodnih katastrofa. Seizmička aktivnost je neizbežna na ovim područjima, ali odgovarajuće pripreme i preventivne mere mogu umanjiti rizik i posledice zemljotresa.

Svaka država mora biti spremna da reaguje na potencijalne katastrofe i da zaštiti svoje građane koliko je to moguće. Zemljotresi su nepredvidivi, ali odgovarajuća obuka, edukacija i planiranje mogu pomoći u ublažavanju njihovih posledica. U Crnoj Gori i drugim zemljama sa seizmičkom aktivnošću, važno je imati sistema upozoravanja i evakuacije kako bi se smanjio broj povređenih i žrtava u slučaju zemljotresa.

Kroz saradnju i razmenu informacija sa drugim državama u regionu, mogu se deliti najbolje prakse i iskustva u upravljanju katastrofama, što može doprineti bržem odgovoru i efikasnijem reagovanju u slučaju zemljotresa ili drugih prirodnih katastrofa. Važno je da države budu proaktivne i da imaju planove za upravljanje vanrednim situacijama kako bi mogle adekvatno da odgovore na različite vrste katastrofa.

Zemljotresi su deo prirodnih procesa na Zemlji i nisu moguće potpuno ih predvideti ili sprečiti, ali odgovarajuće pripreme i planiranje mogu smanjiti rizik i posledice koji mogu nastati kao posledica zemljotresa. Važno je raditi na svestranom pristupu upravljanju katastrofama i razvijanju sposobnosti za efikasno reagovanje u hitnim situacijama.

Seizmička aktivnost je neizbežna stvarnost u područjima kao što je Crna Gora, i zato je važno da države budu spremne da se suoče sa takvim prirodnim katastrofama. Kroz adekvatne planove za upravljanje katastrofama, edukaciju stanovništva i redovan monitoring seizmičke aktivnosti, mogu se smanjiti posledice zemljotresa i povećati sigurnost građana.

Uvek je bolje biti spreman i imati plan za svaku eventualnost, nego se suočiti sa katastrofama nespreman. Zemljotresi su deo prirodnog procesa na planeti Zemlji, ali uz odgovarajuće mere predostrožnosti i pripreme, posledice ovih prirodnih događaja mogu se ublažiti i smanjiti. Važno je ulagati u infrastrukturu, edukaciju i planiranje kako bi se osigurala sigurnost stanovništva u slučaju zemljotresa ili drugih katastrofa.