Postoje planete u našem univerzumu koje bi izazvale noćne more svakom čoveku. Njihove karakteristike su toliko strašne da bi nas ostavile bez daha. Neke od njih su prekrivene ledom toplijim od usijanog metala, dok na drugima pljušte kiše stakla. Međutim, najgore su one koje su nazvane zombi svetovima. Ove planete nisu plod mašte, već stvarno postoje u našem univerzumu.

Jedna od takvih planeta je Glis 436b, jedna od najčudnijih i najstrašnijih planeta u kosmosu. Ova planeta se nalazi na samo 30 svetlosnih godina udaljenosti od Zemlje i orbitira oko relativno male zvezde svaka dva dana. Na ovoj planeti, temperatura doseže čak 538 stepeni celzijusa zbog svoje blizine suncu. Interesantno je da je ovu planetu prekrivena ledom nastalim od vode, iako se očekivalo da će biti prekrivena magmom i kamenjem.

Druga planeta, HD 189733b, podseća na plavi kliker. Na prvi pogled deluje privlačno, ali temperatura na njoj doseže čak 927 stepeni celzijusa. Kiše stakla neprestano pljušte na ovoj planeti, a vetrovi dostižu brzinu od 9000 km/h, što dovodi do horizontalnog pada kapljica stakla.

Postoje i planete koje se nazivaju zombi planetama, a njihova karakteristika je da su ostale bez goriva zvezde koja ih je stvorila. Ove planete se formiraju nakon što zvezda doživi supernovu i ostavi mrtvo jezgro. Zombi planeta Dragar je jedan od primera ovakvih svetova, sa svojim dva velika blizanca Poltergajst i Fobotar.

Neki svetovi nemaju zvezdu oko koje orbitiraju, već lutaju prostorom sami, poput planete PSO J318.5-22. Na ovoj planeti pada kiša istopljenog olova, a veruje se da je izbačena iz planetarnog sistema sličnog našem pre nego što je postala usamljena.

Istraživači tvrde da postoji dvadeset puta više usamljenih planeta nego onih koje orbitiraju oko zvezda u našoj galaksiji. To znači da ima mnogo ovakvih siročadi koje lutaju kosmosom bez svetlosti svoje zvezde.

Svemir je prepun čuda i neobičnosti, a ove planete su samo neki od primera koliko raznolik i nepredvidiv može biti naš univerzum. Istraživanja ovih neobičnih svetova nam pomažu da bolje razumemo kosmos u kojem živimo i uvidećemo da je stvarnost mnogo čudnija od fikcije.