Beograd – Reditelj Dino Mustafić govorio je o svom najnovijem projektu, predstavi „Svaka ptica svome jatu“, koja je premijerno izvedena 27. marta u Beogradskom dramskom pozorištu (BDP). Mustafić je istakao da se u ovom komadu prepoznaje ne samo njegova biografija, već i biografije bliskih ljudi, što ga ispunjava srećom i smislom. On je naglasio da autor teksta, Važdi Muavad, predstavlja jednog od najznačajnijih evropskih pozorišnih stvaralaca.
Mustafić je u razgovoru za Tanjug istakao da je Beograd za njega posebno mesto, gde je imao priliku da radi na raznovrsnim tekstovima, od adaptacija klasične literature do savremenih domaćih autora. Oseća uzajamnu ljubav prema beogradskoj publici i smatra da se kroz rad na predstavama obogaćuje novim saznanjima o sebi i ljudima s kojima sarađuje.
Reditelj je naglasio važnost tema kojima se bavi u pozorištu, objašnjavajući da one nikada nisu postavljene bez dubokog razloga. „Ova predstava je jako važna jer se suočavamo s pitanjima ko smo, šta smo i kome pripadamo“, rekao je. Mustafić smatra da su takva pitanja ključna za razumevanje identiteta, te naglašava značaj pluralnosti identiteta, jer dolazi iz Sarajeva, gde je identitet uvek bio višeslojan.
Govoreći o svom ličnom identitetu, Mustafić je istakao da pripada generaciji koja je odrasla u Jugoslaviji, što je značajno uticalo na njegov kulturni identitet. „Identitet Jugoslovena je nešto što je ostalo u meni neizbrisivo“, rekao je i dodao da se kroz predstavu „Svaka ptica svome jatu“ mogu uočiti analogije s pričama o Bliskom istoku, naglašavajući da istorijski sukobi i mržnja oblikuju sudbine mnogih generacija.
Mustafić je podelio svoja osećanja o radu na Muavadovom tekstu, rekavši da se emocionalno i intuitivno stopio s pričom, prepoznajući odraze biografija svojih najbližih. On je naglasio da je egzistencijalni apsurd to što ne možemo birati mesto i vreme rođenja, a to često određuje naš život.
Reditelj je upozorio na opasnosti redukovanja identiteta na konfesionalno-etičke aspekte, što može dovesti do sukoba. „Lako je manipulisati takvim identitetom“, rekao je, podsećajući da predstava „Svaka ptica svome jatu“ istražuje strah koji nastaje kada ne prepoznajemo i ne razumemo druge.
U razgovoru o trenutnoj situaciji u pozorištu, Mustafić je izrazio zabrinutost zbog regionalnih tendencija koje vidi kao „tamne oblake“ nad pozorišnom scenom. On je istakao važnost očuvanja mira i nezavisnosti umetnosti, te dodao da je ključno da pozorišni radnici sami odlučuju o svojoj sudbini i repertoaru.
Mustafić je takođe govorio o svom predstojećem filmskom debiju „Paviljon“, koji će biti crna komedija o pobuni u domu za stare. Film, po scenariju Viktora Ivančića, istražuje društvenu licemerje prema starijim generacijama i prikazuje grupu penzionera koja se buni protiv uslova života. Mustafić smatra da ova priča ima potencijal da pruži uvid u generaciju koja nema šta da izgubi, a od koje možemo mnogo naučiti.
Uz glumačku ekipu sa prostora bivše Jugoslavije, uključujući Rade Šerbedžiju, Zijaha Sokolovića i druge, Mustafić opisuje film kao „Jugoslaviju u malom“, što odražava njegovu ličnu perspektivu. Film je u koprodukciji BiH, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Hrvatske, a Mustafić se nada da će imati premijeru na nekom od festivala tokom proleća ili leta.
U zaključku, Mustafić je istakao da pozorište i dalje igra ključnu ulogu u društvu, pružajući kritički osvrt na vlast i izazove savremenog sveta, te je važno da se umetnici bore za očuvanje svoje nezavisnosti i umetničkih vrednosti.
