Transparensi internešnal je u svom godišnjem izveštaju o Indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2023. godinu istakao da Srbija ima istorijski najnižu ocenu 36 na skali od 0 do 100, što ukazuje na ozbiljne probleme sa korupcijom. Navodi se da snažna politička pritisak i nedostatak krivičnog gonjenja javnih funkcionera doprinose padu indeksa. Takođe, nedavno doneti zakon koji predviđa milijardu evra javnih sredstava za projekat Ekpo 2027 stvara rizik od naduvanih ugovornih cena i nekvalitetnih građevinskih radova.

U Crnoj Gori ocena CPI je 46, a izveštaj ističe kako je dugotrajno zarobljavanje države ostavilo trajne posledice na institucije. Napredak Kosova u smislu slobodnih izbora i mirne tranzicije vlasti takođe treba da bude praćen akcijama protiv korupcije, dok se u Bosni i Hercegovini koncentracija moći u političkim partijama doprinosi sistemskoj korupciji.

Severna Makedonija je zabeležila mali napredak, ali izmene krivičnog zakonika su narušile taj napredak, posebno politički motivisana imenovanja i razrešenja sudskih zvaničnika.

Globalno, većina zemalja je postigla malo ili nikakav napredak u borbi protiv korupcije, sa globalnim prosekom ocene CPI na nepromenjenom nivou od 43, već dvanaestu godinu zaredom. Autoritarni režimi i demokratski lideri koji potkopavaju pravdu doprinose povećanju nekažnjivosti korupcije u svim zemljama.

Na vrhu liste zemalja sa najmanje korupcije su Danska, Finska i Novi Zeland, dok su na dnu Somalija, Venecuela, Sirija, Južni Sudan i Jemen. Iako su neke visokorangirane demokratije zajedno sa autoritarnim državama na istorijskom minimumu ovogodišnjeg indeksa, ističe se u izveštaju. Lideri treba da ulože u garantovanje nezavisnosti institucija koje podržavaju zakon i bore se protiv korupcije, zaključuje se u izveštaju.