Nacionalni Dan sećanja na žrtve Holokausta, genocida i drugih žrtava nacizma i fašizma u Drugom svetskom ratu će biti obeležen sutra na Starom sajmištu, mestu najozloglašenijeg nacističkog logora na teritoriji okupirane Srbije. Ceremoniju polaganja venaca i odavanja počasti predvodiće izaslanik predsednika Srbije, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković.
U Memorijalnom centru „Staro sajmište“, gde je uspostavljen muzej na mestu zloglasnog logora, venac će položiti potpredsednik Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković, član Privremenog organa Grada Beograd Nikola Nikodijević, predstavnici Muzeja žrtava genocida, Memorijalnog centra „Staro sajmište“, Saveza jevrejskih opština Srbije, Nacionalnog saveta Romskih nacionalnih manjina, Udruženja građana za negovanje antifašističkih tradicija i predstavnici diplomatskog kora u Srbiji.
Dan sećanja, koji se obeležava svake godine u Srbiji 22. aprila, posvećen je svim Srbima, Jevrejima i Romima stradalim u masovnim i nečovečnim ubistvima tokom Drugog svetskog rata. Ceremonija se obavlja u spomen na proboj zarobljenika ustaškog logora smrti u Jasenovcu-Donja Gradina u NDH 22. aprila 1945. godine, gde je od 1.073 živih logoraša njih samo 91 preživelo proboj, dok su preostali ubijeni i spaljeni.
Jasenovac je bio jedno od najvećih stratišta u Drugom svetskom ratu, gde su od 1941. do 1945. godine ubijeni stotine hiljada civila, uglavnom Srba, Jevreja i Roma. Osim Jasenovca, logor je obuhvatao više lokaliteta na teritoriji Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
Na Spomenik žrtvama genocida u kompleksu nekadašnjeg nacističkog logora smrti „Staro sajmište“ venac će položiti i predstavnici Grada Beograda, Muzeja žrtava genocida, Memorijalnog centra „Staro sajmište“, Nacionalnog saveta Romske nacionalne manjine, ambasade Nemačke, Udruženja građana i diplomatskog kora.
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov istakao je važnost čuvanja sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu. Naglasio je da stradanja nevinih tokom rata treba da budu opomena za borbu protiv svake vrste netolerancije i da samo dosledna borba protiv govora mržnje i nasilja može biti garancija da se takva zlodela nikada više neće ponoviti.
