U Srbiji se svakodnevno povećava broj zaraženih Bordatelom pertusis, bakterijom koja izaziva veliki kašalj. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, u decembru prošle godine umrle su tri bebe od te zarazne bolesti, a tokom januara još jedna.
Zdravstvene vlasti su prijavile ukupno 1.595 potvrđenih slučajeva velikog kašlja u periodu od 1. januara 2023. do 28. januara ove godine. Međutim, epidemiolozi kažu da taj broj treba množiti sa tri, jer se mnogi ne jave lekaru i bolest se ne dijagnostikuje.
Javnost se s razlogom pita kako smo od bolesti koja je bila na korak od iskorenjivanja, došli do toga da nam deca umiru od velikog kašlja? Objašnjenje je jednostavno – pao je obuhvat vakcinisane dece. Jak kolektivni imunitet obezbeđuje se ukoliko se vakciniše više od 95% dece u generaciji, a Srbija je poslednjih nekoliko godina daleko od tih brojeva.
Jak imunološki bedem obezbeđuje da bakterija ne može da se širi, a vakcinacijom se ne štite samo oni koji prime cepivo, već se štite i novorođenčad koja nisu stasala za imunizaciju, kao i deca koja zbog bolesti ne mogu da se vakcinišu.
Profesor Georgios Konstantinidis, predsednik Udruženja pedijatara Srbije, kaže da uprkos zakonskoj obavezi vakcinacije, pojedini roditelji ne vakcinišu svoju decu. Navodi da je procenat vakcinisane dece prvom dozom 91%, a za drugu dozu oko 90%. Međutim, to znači da se obuhvat smanjuje na 70%, što je nedovoljno da bi se obezbedila zaštita svih.
Konstantinidis upozorava da je postepeno smanjenje obuhvata vakcinacijom dovelo do širenja Bordetele pertusis. Smatra da je takvo ponašanje roditelja posledica tabloidnog obrasca ponašanja, gde se svako mišljenje izjednačava – bilo ono lekara, profesora, epidemiologa ili javne ličnosti.
Naglašava da bi trebalo postojati reakcija države kako bi se proveravali vakcinalni kartoni dece i kako bi se popravila situacija. Upozorava da ne preti opasnost samo od velikog kašlja, već i od drugih zaraznih bolesti poput malih boginja, gde je u Srbiji u epidemiji 2017-18 umrlo 15 osoba.
Epidemiolog dr Slavica Maris iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kaže da je u Beogradu od velikog kašlja od marta prošle godine do danas obolelo 760 osoba, najviše među decom školskog uzrasta od 10 do 19 godina. Dodaje da je poslednjih nekoliko godina obuhvat vakcinacijom u Beogradu između 80 i 90% zbog čega je oslabio kolektivni imunitet.
Kod velikog kašlja najugroženije su novorođenčad koja nisu stasala za vakcinaciju jer se kod njih najčešće javljaju komplikacije. Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u Atlanti, jedna trećina dece uzrasta do godinu dana koja obole od velikog kašlja zahteva bolničko lečenje, a jedan od 100 njih završi smrtnim ishodom.
Najavljuje se da će od naredne godine biti planirana vakcinacija dece u osmom razredu, što bi trebalo da popravi situaciju. Ova situacija predstavlja ozbiljan zdravstveni problem za celo društvo, a dodatno upozorava na važnost kolektivnog imuniteta i redovne vakcinacije dece.
