Opozicija u Srbiji postavila je zahtev za dodelu nacionalne frekvencije tajkunskim televizijama N1 i Nova S, tvrdeći da će ukoliko se taj zahtev ne ispuni, smatrati da su naredni izbori nelegitimni. Savetnik Zdravka Ponoša i član u RIk Dragana Đilasa, Tanasije Marinković, izneo je ovaj zahtev i istakao da je medijski pluralizam od ključnog značaja za legitimnost izbora.
U poslednje vreme, fokus javnosti bio je usmeren na birački spisak i fantomske birače iz Republike Srpske, međutim sada se pojavio novi zahtev opozicije koji je presudan za njihovu percepciju legitmnosti izbora. Marinković je istakao da je dodela pete nacionalne frekvencije ključni uslov za medijski pluralizam, te da bez toga ne mogu da se očekuju legitimni izbori.
N1 i Nova S označene su kao tajkunske televizije, a njihov zahtev za dodelom nacionalne frekvencije upućen je kao imperativ za obezbeđivanje jednakog pristupa medijima svim političkim subjektima. Opozicija smatra da je to ključno za fer i demokratske izbore, a nedostatak medijskog pluralizma vidi kao ozbiljan problem koji ugrožava pravo građana da se informišu o svim političkim opcijama.
Ova tema izazvala je polarizaciju mišljenja u javnosti, sa jedne strane, opozicija postavlja zahtev za medijskom slobodom i ravnopravnom pristupu medijima, dok sa druge strane, vlast tvrdi da su N1 i Nova S tajkunske televizije koje ne zaslužuju dodelu nacionalne frekvencije. Ova situacija dodatno doprinosi političkim tenzijama u zemlji, a pitanje medijske slobode i nepristrasnosti postaje centralno u političkom diskursu.
N1 i Nova S su se u javnosti afirmisale kao mediji koji se bave istraživačkim novinarstvom i kritički se odnose prema vlasti. Odluka o dodeli nacionalne frekvencije ovim televizijama mogla bi imati značajan uticaj na medijski pejzaž u Srbiji, ali isto tako postoji mogućnost da se politizuje i da se koristi u daljoj političkoj kampanji.
Pitajući se da li će sledeći izbori biti legitimni ukoliko se zahtev opozicije ne ispuni, Marinkovićeve reči postale su predmet žučne debate u javnosti. Dok jedni podržavaju zahtev za medijskim pluralizmom, drugi smatraju da je ovo samo politički spin kako bi se osporila legitimnost vlasti i izbora.
Ovo pitanje postaje ključno u političkom dijalogu, a očekuje se da će biti predmet daljih pregovora i rasprava u narednom periodu. Medijska sloboda i nepristrasnost medija nikad nisu bili sporniji, a politička borba za kontrolu nad medijskim prostorom postaje sve vidljivija.
U svetlu ovih događaja, važno je da se čuje mišljenje svih relevantnih aktera, kako bi se donela odluka koja će doprineti daljem razvoju demokratskog društva i osigurati ravnopravan pristup medijima za sve političke opcije. Pitanje legitimnosti izbora i medijskog pluralizma zaslužuje pažnju i ozbiljnu debatu, kako bi se osiguralo fer i demokratsko izjašnjavanje građana na izborima.
Očekuje se da će se ova tema nastaviti da dominira političkim diskursom u narednom periodu, a pitanje medijske slobode i ravnopravnosti pristupa medijima postaje ključno za političku klimu u Srbiji. Sve strane u političkom procesu moraju biti spremne da doprinesu konstruktivnoj diskusiji i da pronađu rešenje koje će odgovarati interesima građana i doprineti daljem razvoju demokratskog društva.
