Današnji dan je tužan i značajan dan za porodicu i grad Trebinje. Naime, danas se obeležava tridesetprva godišnjica smrti Srđana Aleksića, koji je preminuo nakon što je branio svog sugrađanina od napadača. Članovi porodice i predstavnici Gradske uprave Trebinje su položili cveće na grob Srđana Aleksića kako bi odali počast hrabrom čoveku koji je izgubio život braneći drugog.

Zamenik gradonačelnika Dražen Bošković je izjavio da se Gradska uprava odaziva obeležavanju godišnjice smrti Srđana Aleksića svake godine, te da je njihovo opredeljenje da šalju poruke mira i zagovaraju toleranciju. Prema njegovim rečima, samo na taj način može se sprečiti da se dešavaju incidentne situacije, te da se ovakvi tragični događaji ne ponove.

Srđan Aleksić je izgubio život 1993. godine nakon što je branio sugrađanina u centru grada. Posle šest dana borbe za život, tragično je preminuo od zadobijenih povreda. Njegov otac, Rade Aleksić, je izjavio da se moramo pobuniti protiv rata, protiv ljudi koji ne učestvuju u ratu, ali diktiraju da ljudi ginu i ne daju da stvorimo divan život na zemlji.

Ova tragična smrt je ostavila dubok trag u gradu Trebinje i šire, te je Srđan Aleksić postao simbol hrabrosti, nesebičnosti i požrtvovanosti. Njegova hrabrost i odlučnost da stane u odbranu drugog čoveka, bez obzira na lični rizik, treba da bude podsećanje svima da se hrabrost ne ogleda samo u velikim podvizima, već i u malim svakodnevnim postupcima.

Ova godišnjica smrti Srđana Aleksića je podsećanje na važnost tolerancije, međusobnog poštovanja i izgradnje mirnog društva. Pomenuti događaj je bolno podsećanje na nedužne žrtve koje su pale u različitim ratovima i sukobima, te na potrebu da se svi zajedno založimo za mir i harmoniju među ljudima.

U današnjem svetu koji je obilježen sukobima, netolerancijom i mržnjom, potrebno je da se setimo hrabrih pojedinaca poput Srđana Aleksića, koji su se suprotstavili nasilju i istakli iznad svojih ličnih strahova zarad zaštite drugih. Njegov primer treba da nas inspiriše i motiviše da se založimo za mir i jedinstvo, te da se borimo protiv svih oblika netolerancije i diskriminacije.

Na kraju, važno je istaći da se mi, kao društvo, trebamo osvrnuti na ovakve tragične događaje kako bismo izvukli pouke iz njih i izgradili bolju budućnost za sve nas. Sećanje na Srđana Aleksića ne sme biti samo prolazni događaj, već podsticaj da se aktivno založimo za promociju mira, tolerancije i poštovanja ljudskih prava. Njegova hrabrost i požrtvovanost ne sme biti zaboravljena, već treba da nas podseća na snagu ljudskog duha i mogućnost da se promene svet nabolje.

Nadamo se da će se njegova hrabrost i ljudskost prenositi s generacije na generaciju, te da će njegova žrtva biti podsticaj za postizanje boljeg i pravednijeg društva. Srđan Aleksić će zauvek biti upamćen kao simbol hrabrosti i požrtvovanosti, te kao podsetnik na važnost međusobnog poštovanja i solidarnosti među ljudima. Neka njegovo sećanje uvek bude svetionik koji nas vodi ka svetlijoj budućnosti.