Kijev je postigao dogovor sa Vašingtonom o eksploataciji mineralnih resursa, što ukrajinski zvaničnici vide kao priliku za poboljšanje odnosa sa administracijom Donalda Trampa i otvaranje puta ka dugoročnoj bezbednosnoj saradnji sa Sjedinjenim Američkim Državama. Ova informacija je preneta od strane Fajnenšel tajmsa (FT), a očekuje se da će Kijev potpisati sporazum u Vašingtonu 28. februara.
Prema izvorima, ukrajinski zvaničnici su potvrdili da je Kijev sada spreman da potpiše sporazum o zajedničkom razvoju mineralnih resursa, uključujući naftu i gas. Ovaj korak dolazi nakon što su Sjedinjene Američke Države odustale od zahteva za pravo na 500 milijardi dolara potencijalnih prihoda od eksploatacije ovih resursa. Iako sporazum ne sadrži eksplicitne bezbednosne garancije, ukrajinska strana smatra da su uspeli da postignu daleko povoljnije uslove i da to predstavlja način za proširenje saradnje sa Amerikancima u cilju stabilizacije Ukrajine nakon tri godine rata.
Olha Stefanšina, potpredsednica Vlade i ministarka pravde Ukrajine, koja je predvodila pregovore, izjavila je da je sporazum o mineralima samo deo šire slike i da su više puta čuli od američke administracije da je to deo većeg plana. Prvobitni nacrt sporazuma, koji je Tramp predstavio kao način da Ukrajina otplati SAD vojnu i finansijsku pomoć od 2022. godine, izazvao je negodovanje u Kijevu i evropskim prestonicama.
Nakon što je predsednik Volodimir Zelenski prošle nedelje odbio taj predlog, Tramp ga je nazvao diktatorom i sugerisao da je Ukrajina odgovorna za početak rata. Konačna verzija sporazuma, koja je datirana na 24. februar, predviđa osnivanje fonda u koji će Ukrajina uplaćivati 50 odsto prihoda od buduće monetizacije državnih mineralnih resursa, uključujući naftu i gas, kao i povezanu logistiku. Ovaj fond će ulagati u projekte unutar Ukrajine.
Međutim, sporazum ne obuhvata resurse koji već donose prihode ukrajinskoj vladi, što znači da ne utiče na postojeće aktivnosti najvećih ukrajinskih naftnih i gasnih kompanija, Naftogaza i Ukrnafte. Takođe, sporazum ne sadrži bezbednosne garancije SAD-a, na kojima je Kijev insistirao na početku pregovora, a ostavljena su otvorena ključna pitanja, poput američkog udela u fondu i uslova „zajedničkog vlasništva“, koja će biti definisana u budućim sporazumima.
Zvaničnici su naglasili da je ovaj sporazum samo „okvirni dogovor“ i da neće biti finansijskih transakcija sve dok fond ne bude uspostavljen, što Ukrajini daje vremena da reši preostala sporna pitanja, uključujući nadležnost i pravne aspekte ugovora. Takođe, vlada Zelenskog će morati da traži odobrenje ukrajinskog parlamenta, gde su opozicioni poslanici već nagovestili da će se o sporazumu voditi žestoka debata pre njegove ratifikacije.
Karolin Levit, sekretarka za medije Bijele kuće, izjavila je da je „od ključne važnosti da se ovaj sporazum potpiše“, ali nije dala dodatne informacije o toku pregovora. Ova situacija ukazuje na složenu dinamiku između Kijeva i Vašingtona, kao i na izazove koje ukrajinska vlada mora prevazići kako bi osigurala stabilnost i sigurnost svoje zemlje u svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija.
Očekuje se da će potpisivanje sporazuma otvoriti vrata za dodatne investicije i jačanje ekonomskih veza između SAD-a i Ukrajine, ali i dalje ostaje neizvesno kako će se ovaj dogovor odraziti na unutrašnju politiku Ukrajine i njene odnose sa evropskim partnerima.
