Pred treću godišnjicu rata u Ukrajini, borbe na frontu i dalje traju, dok raste pritisak za uspostavljanje mira. U Moskvi su najavili novi sastanak predstavnika Rusije i SAD-a koji je planiran za dve nedelje. U međuvremenu, Sjedinjene Američke Države su dostavile Savetu bezbednosti UN svoj nacrt rezolucije o godišnjici rata, a razgovaraju i sa Kijevom o potencijalnom korišćenju ukrajinskih mineralnih resursa.
Ukrajinski mineralni resursi bi mogli biti zamena za američko oružje, a to je deo „Plana pobede u pet tačaka“, koji predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski predlaže kao deo predizbornih strategija. Donald Tramp, bivši predsednik SAD-a, izrazio je interesovanje za ovaj plan, ali pod svojim uslovima. Iako Tramp nije ponudio garancije bezbednosti, Zelenski je inicijalno odbio te uslove.
Nakon tri dana pregovora sa specijalnim izaslanikom Kita Keloga, Zelenski je izjavio da se radi na nacrtu sporazuma i izrazio nadu da će dogovor biti pravedan. Tramp je, uprkos kritikama iz Vašingtona, optimističan i veruje da će sporazum biti potpisan u kratkom roku.
Ukrajina se ponosi bogatim rezervama minerala, uključujući titanijum i litijum, koji su od posebnog značaja za američku administraciju. Grigorij Popov iz Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu naglašava da Ukrajina poseduje više od 20% svetskih rezervi titanijuma i da je potencijalno na trećem ili četvrtom mestu po rezervama litijuma. Međutim, značajan deo ovih resursa nalazi se u oblastima pod ruskom okupacijom, što dodatno otežava situaciju.
Prema podacima Instituta za strateške studije, više od 40% ukrajinskih resursa nalazi se na teritoriji pod kontrolom ruskih snaga. Vrednost ovih resursa procenjuje se na između 30 i 60 biliona dolara, dok Tramp planira da povrati 500 milijardi dolara od dosadašnje američke pomoći Ukrajini. U Kijevskoj školi ekonomije ukazuju da je stvarna pomoć, kako u finansijama, tako i u oružju, značajno manja.
Natalija Šapoval iz Kijevske škole ekonomije naglašava da su očekivanja u vezi sa američkim ulaganjima izuzetno visoka. Ona predviđa da bi moglo doći do investicija od 40 do 50 milijardi dolara, dok bi se dugoročno, prodajom minerala, moglo akumulirati 500 milijardi dolara. Deo tih sredstava bi bio namenjen ukrajinskoj vladi kroz rente i prodaju licenci.
Iako se potencijalni resursi u Ukrajini smatraju veoma vrednim, izazovi u vezi sa njihovim istraživanjem i eksploatacijom su značajni. Prema rečima Popova, vek trajanja rudnika u Ukrajini varira od pet do osam godina, a problemi sa geološkim istraživanjem su veoma prisutni. Takođe, mnoge informacije o industriji su još uvek klasifikovane kao državna tajna, a po Ustavu, resursi pripadaju ukrajinskom narodu.
Geolozi ukazuju na potrebu za savremenim pristupom i regulativama koje bi omogućile stranim investitorima da efikasnije deluju na ukrajinskom tržištu. Američka administracija računa na ukrajinske resurse kako bi smanjila zavisnost od Kine i Rusije, ali izazovi ostaju. Mnoge ukrajinske kompanije već imaju udela u poslovima eksploatacije, dok su Evropljani takođe postavili temelje pre rata, što dodatno komplikuje situaciju.
U svetlu svih ovih događaja, kako se približava treća godišnjica rata, jasno je da će resursi i dalje biti ključna tema u pregovorima između Ukrajine i SAD-a, ali i u kontekstu šireg međunarodnog okvira. Ukrajina se suočava sa brojnim izazovima, ali i mogućnostima koje bi mogle oblikovati njen put ka oporavku i stabilizaciji.
