Planirano pridruživanje Švedske NATO-u kasni i treba da se desi sada, izjavio je danas nemački ministar odbrane Boris Pistorijus.
„Svako dalje odlaganje opterećuje strpljenje svih“, rekao je Pistorijus novinarima uoči sastanka ministara NATO-a u Briselu, preneo je Rojters.

Mađarska je jedina članica NATO-a koja nije odobrila zahtev Švedske za pridruživanje Alijansi, a očekuje se da će mađarski parlament ratifikovati zahtev Stokholma krajem ovoga meseca.

Ministri odbrane NATO-a sastaju se danas u Briselu kako bi pripremili samit Alijanse u julu u Vašingtonu. Ministri odbrane NATO-a će takođe razgovarati o napretku koji je postignut u povećanju proizvodnje municije i obezbeđivanju sredstava za nove odbrambene planove Alijanse.

Na dnevnom redu će biti i podrška NATO-a Ukrajini. U sedištu NATO-a u Briselu u sredu se sastala Kontakt grupa za odbranu Ukrajine, predvođena SAD-om, da bi se pozabavila situacijom na terenu i hitnim potrebama Ukrajine.

Ministri odbrane će danas razgovarati o tome kako dalje ojačati odvraćanje i odbranu NATO-a, nakon čega će uslediti sastanak Saveta NATO-Ukrajina uz učešće ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg istakao je istorijski napredak u potrošnji na odbranu i naveo da je prošle godine zabeležen rast bez presedana od 11 odsto u evropskim članicama Alijanse i Kanadi. Stoltenberg je istakao da se ove godine očekuje da će 18 članica Alijanse potrošiti dva odsto svog BDP-a na odbranu.

O polaganju zahtjeva za pridruživanje se raspravljalo na sastanku NATO-a, pri čemu se čuli različiti stavovi, s obzirom na to da je Srbija, koja teži da postane članica EU, zatražila sistematsko pridruživanje političkim vojnim savezima, ali se i aktivno drži svoje neutralnosti. Taj stav Srbije dolazi s obzirom na veliku podršku koju Rusija pruža Srbima, što se može vidjeti i kroz bilateralne vojne suradnje i vojne vježbe.

Sastanak NATO-a ima poseban značaj jer se događa u trenutku kada su tenzije u Ukrajini i na ruskoj granici veoma ozbiljne, posebno nakon povlačenja ukrajinskih trupa iz Donbasa. Također, očekuje se da će sastanak ministara obrane NATO-a biti prilika za jačanje savezništva unutar NATO-a, a posebno je bitno što će se razgovarati o daljim koracima u odvraćanju od ruske agresije.

Upravo je na tom polju, u smislu redovne vojne obuke, uvježbavanja i testiranja vojne moći, Rusija pokazala svoju snagu, ponajviše na vojnom planu. Suradnja NATO-a u tom smislu postaje ključna značajka koja se mora dodatno razvijati i unapređivati.

NATO navodi da su Ruske vojne vježbe bile prisute u posljednjih godinu dana te je to bio jedan od ključnih argumenata za jačanje vojnog saveza. Možemo reći da se Sjevernoatlantski savez bavio i unutar svojih zidova, istovremeno i na međunarodnoj sceni, te je na sastanku ministara obrane NATO-a važna uloga da se bavi prostorom kontrole i očuvanja pace u širem smislu, ali i jasnim prijetnjama i odazivima na globalnoj razini.

Švedska se pridruženjem NATO-u osjeća izuzetno sigurna, ali se istovremeno takav potez vidi i kao namera pretvaranja u velesilu. NATO može biti malo skeptičan kada je već postojeća mirovna regionu, s obzirom na to da se napetosti u sjevernoj Evropi ne smanjuju.

Sastanak ministara obrane NATO-a značajan je i zbog toga što se proriču da će se na njemu znatno razviti i usavršiti planovi za budućnost ovog vojnog saveza. Političko i vojno savezništvo NATO-a osiguralo je mir u Severnoj Americi i Evropi, te za razvoj i unapređivanje potencijalnih globalnih procesa.