Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je odluku Višeg suda u Beogradu koji je odbio molbu za puštanje na uslovni otpust Milorada Ulemeka Legije, bivšeg komandanta Jedinice za specijalne operacije, koji služi kaznu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića i još tri zločina.
Drugostepeni sud podržao je stav prvostepenog suda da se molba odbije jer osuđeni nije izdržao dve trećine kazne od 40 godina zatvora pre podnošenja molbe za uslovni otpust, objavljeno je na sajtu suda.
Ulemek je početkom novembra zatražio uslovni otpust, ali njegova molba nije usvojena, kao ni molba Branka Berčeka koji je takođe tražio uslovni otpust.
Ulemek je osuđen na četiri maksimalne kazne od po 40 godina zatvora zbog organizovanja ubistva premijera Zorana Đinđića, krivičnih dela zemunskog klana, četvorostrukog ubistva na Ibarskoj magistrali, kao i zbog ubistva Ivana Stambolića i pokušaja ubistva Vuka Draškovića.
Odbijanje molbe za uslovni otpust izazvalo je različite reakcije u javnosti, sa nekima koji podržavaju odluku suda zbog težine zločina za koje je osuđen Ulemek, dok drugi smatraju da bi trebalo uzeti u obzir njegovo ponašanje u zatvoru i mogućnost resocijalizacije.
Ulemek je bio jedan od glavnih aktera u atentatu na premijera Zorana Đinđića 2003. godine, koji je šokirao Srbiju i izazvao talas protesta i političkih promena u zemlji.
Njegova uloga u zemunskom klanu, koji je bio povezan sa trgovinom narkoticima i drugim nelegalnim aktivnostima, takođe je bila predmet sudskog procesa koji je završen sa više od 20 osuđujućih presuda.
Pored ubistava premijera Đinđića, Ulemek je osuđen i za pokušaj ubistva Vuka Draškovića, lidera Srpskog pokreta obnove, koji je preživeo napad 1999. godine.
Njegova sudbina u zatvoru još uvek nije potpuno određena, sa mogućnošću da ponovo podnese molbu za uslovni otpust u budućnosti, ali trenutno će ostati iza rešetaka.
Ulemek je jedan od najpoznatijih zatvorenika u Srbiji, čija su dela i postupci ostavili dubok trag u savremenoj istoriji zemlje, sa posledicama koje se i dalje osećaju i analiziraju.
Njegova uloga u organizovanju atentata na premijera Đinđića, kao i drugih zločina, označena je kao jedna od najmračnijih i najopasnijih u nedavnoj prošlosti Srbije, sa posledicama koje su još uvek prisutne i koje se ne mogu zanemariti.
Odluka suda da odbije molbu za uslovni otpust Ulemeka pokazuje da pravosuđe u Srbiji ozbiljno shvata teške zločine i da neće tolerisati pokušaje osoba osuđenih za takve dela da izbegnu punu odgovornost za svoje postupke.
Reakcije na ovu odluku su podeljene, sa onima koji podržavaju strogu primenu zakona i kazni za teške zločine, dok drugi smatraju da bi trebalo uzeti u obzir i mogućnost resocijalizacije osuđenika kao deo njihovog procesa rehabilitacije i povratka u društvo.
Ulemek će ostati iza rešetaka, barem privremeno, dok se ne donese nova odluka o njegovom statusu i mogućnosti za uslovni otpust u budućnosti. Do tada, njegovo ime će ostati simbol kontroverze i teških zločina koji su obeležili jedan period u istoriji Srbije koji se ne može zaboraviti.
