Jovanka Broz, prva dama Jugoslavije, udovica Josipa Broza Tita, nedavno je sahranjena uz pesmu „Bela, ćao“. Iako su mnogi mislili da je izabrala ovu pesmu zbog levicarske poruke koju nosi, pravi razlog je dublji. „Bela, ćao“ je pesma italijanskih partizana iz vremena Drugog svetskog rata, a Jovanka Broz je bila poznata kao jedan od najhrabrijih boraca partizanskih jedinica.

Žarko Jokanović, autor knjige „Moj život, moja istina“ o Jovanki Broz, objasnio je da je izbor ove pesme za sahranu bio simboličan. Pesma je nastala u vreme kada je Jovanka imala 40 godina, a bila je popularna među borcima za slobodu širom sveta. „Bela, ćao“ je postala simbol borbe protiv nepravde i želje za slobodom duha.

Nakon Titove smrti, Jovanka Broz je prošla kroz teške trenutke. Sva njena imovina je nacionalizovana, a ona je stavljena u kućni pritvor. Živela je u zapuštenoj vili na Dedinju, bez osnovnih uslova za život. Ipak, unatoč tome, Jovanka je ostala ponosna i prkosna do poslednjeg dana.

Ljubimci su važan deo života mnogih ljudi. Pse smatramo najboljim prijateljima ljudi, jer sa njima možemo uspostaviti poseban odnos. Njihova inteligencija i prijateljski karakter čine ih omiljenim kućnim ljubimcima.

Sve u svemu, Jovanka Broz je bila hrabra žena koja je živela svoj život po svojim principima. Njen izbor pesme za sahranu pokazuje njenu privrženost borbi za slobodu i pravdu. Njena životna priča je inspiracija mnogima da se bore za svoja uverenja i nikada ne odustaju od svojih ideala.