Korištenje pepela nastalog iz rada termoelektrana može biti veoma korisno jer se može upotrebljavati u građevinarstvu kao dodatak cementu i za proizvodnju betona. Marija Šljivić Ivanović iz Instituta za nuklearne nauke Vinča istakla je da razvijene zemlje poput SAD-a, Nemačke, Japana i Holandije već koriste pepeo iz termoelektrana kako bi uštedjele resurse. Na konferenciji „Pepeo, šljaka, gips – sirovine za cirkularnu zelenu ekonomiju“ održanoj na Mašinskom fakultetu u Beogradu, istaknuto je da se pepeo može koristiti u građevinarstvu, za proizvodnju betona, ali i za sintetizovanje zeolita i geopolimera.

Pored pepela, na konferenciji je bilo reči i o drugim sekundarnim sirovinama poput gipsa i šljake, koje takođe nastaju usled rada termoelektrana. Gips, kao otpad iz termoelektrana, može se koristiti u građevinarstvu, hemijskoj i farmaceutskoj industriji. Takođe, pepeo i šljaka mogu se koristiti za tretiranje otpadnih voda iz rudnika i za stabilizaciju. Predsednik Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović istakao je da se pepeo može koristiti kao građevinski materijal i podloga za puteve, kao što to već rade u Holandiji.

Direktor Sektora za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost u EPS-u Milena Đakonović istakla je da se u termoelektranama u Srbiji generiše oko sedam miliona tona šljake i pepela godišnje, ali da se veoma mala količina prodaje. Što se tiče gipsa, u Kostolcu B se godišnje generiše oko 150.000 tona gipsa, a ta količina se prodaje u celosti. Planirano je da se završi postrojenje za odsumporavanje na TENT-u B naredne godine, što će povećati količinu raspoloživog gipsa za prodaju.

Takođe je najavljeno da će početi sa probnim radom odsumporavanje u TENT-u A, kako bi se povećala količina gipsa za prodaju. Planirano je da se završi postrojenje za odsumporavanje na TENT-u B naredne godine, što će povećati količinu raspoloživog gipsa za prodaju. Na TENT-u A je u toku realizacija projekta opepeljivanja, a 2026. godine je godina kada je planirano da se taj projekat završi i da se preuzima pepeo i leteći pepeo sa elektrane TENT-a A.

Ovo su samo neki od primera kako se sekundarne sirovine nastale iz rada termoelektrana mogu iskoristiti na koristan način, kako za građevinarstvo, tako i za zaštitu životne sredine. Potrebno je da se u Srbiji dodatno razviju strategije za upotrebu ovih sirovina kako bi se maksimizirala njihova korist i smanjio uticaj na životnu sredinu.