Srbija ima najveću potrošnju na odbranu među balkanskim državama

Među šest balkanskih država, Srbija sa dva posto u bruto-društvenom proizvodu, ima i dalje najveću potrošnju za odbranu – taj procenat nije premašila nijedna država regiona koja je članica NATO-a. Novo izdanje publikacije Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), Balkanski monitor odbrane, pokazuje da je vojna potrošnja Srbije u 2023. godini porasla i da će nastaviti da raste, čineći 8,05 posto udela u ukupnim rashodima. Budžet za 2024. godinu planira se smanjiti za 1,3 posto u odnosu na prethodnu godinu.

Transparentnost odbrambenog budžeta Srbije i dalje je delimična, jer se nekoliko programa samo opisuje kao „mašine i oprema“, bez detalja o konkretnim nabavkama. Istraživači BCBP-a ističu da Srbija, iako je proglasila vojnu neutralnost, ima dominantnu bezbednosnu saradnju sa NATO-om i Sjedinjenim Američkim Državama, što je vidljivo kroz zajedničke vojne vežbe i saradnju.

Srđan Cvijić iz BCBP-a ističe važnost razlikovanja javnog političkog diskursa od stvarne državne politike. On upozorava da uprkos politici vojne neutralnosti, Srbija može biti percipirana kao Trojanski konj Rusije u regionu zbog političkih poteza nakon izborne krađe.

Vuk Vuksanović dodaje da su SAD i NATO ključni partneri Srbije u vojnim poslovima, dok će Rusija i Kina igraju sve veću ulogu u međunarodnoj politici zemlje. Situacija na liniji Beograd-Priština postaje sve napetija, ali sagovornici isključuju mogućnost ozbiljnih sukoba, iako nije isključen scenario lokalizovanih sukoba.

Iako je moguće nasilje, ne očekuje se sličan scenario sukoba kao devedesetih. Politizacija starih tema sukoba služi političkim elitama da izbegnu aktuelne probleme koje građani smatraju važnijim. Cvijić ističe da demokracije ne vode rat, ali da nazadovanje demokratije na Balkanu može dovesti do destabilizacije i gubitka dugoročne stabilnosti u regionu. Interes za kratkoročnu stabilnost može žrtvovati dugoročnu stabilnost zbog igara autokrata u regionu.