Portparolka Evropske komisije za susedstvo i proširenje Ana Pisonero govorila je danas o Planu rasta za Zapadni Balkan. Evropska komisija čeka da svi partneri sa Zapadnog Balkana finalizuju svoje reformske agende. Za Beograd i Prištinu, jedan od preduslova je konstruktivna saradnja u okviru obaveza iz dijaloga.

Pisonero je rekla da će komisija morati da proceni i usvoji reformske agende nakon što ih primi i konsultuje se sa državama članicama EU. Ona je istakla važnost saradnje u dijalogu između Kosova i Srbije kao jednog od preduslova.

Na pitanje o Planu rasta za Zapadni Balkan, Pisonero je rekla da je teško predvideti šta se može očekivati ovog meseca. Potrebno je da svi partneri pošalju svoje finalne reformske agende kako bi ih EU procenila. Posebno je istaknula važnost konstruktivnog angažmana Kosova i Srbije u normalizaciji odnosa.

Kada je reč o imenovanju novog specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, portparolka Evropske komisije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Nabila Masrali, rekla je da je izdata preporuka da se mandat Miroslava Lajčaka produži za pet meseci, do 31. januara 2025. godine.

Savet EU je zvanično odobrio uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan koji omogućava regionu, uključujući Srbiji, pristup dodatnoj finansijskoj pomoći od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine.

Plan rasta za Zapadni Balkan predstavlja važan korak ka integraciji regiona u evropske strukture kroz podršku privrednom i društvenom razvoju. Evropska komisija očekuje da će partneri sa Zapadnog Balkana pokazati spremnost i angažman u sprovođenju neophodnih reformi kako bi se postiglo napredovanje ka ciljevima evropske integracije.

Nadalje, uspostavljanje konstruktivne saradnje u dijalogu između Beograda i Prištine smatra se ključnim faktorom za postizanje stabilnosti i mira u regionu. EU pruža podršku ovim procesima kroz imenovanje specijalnih izaslanika i kroz finansijsku pomoć koja se obezbeđuje kroz Instrument za reformu i rast.

Ukupan iznos od šest milijardi evra koji je obezbeđen za Zapadni Balkan pokazuje posvećenost EU da podrži ekonomski razvoj i jačanje institucionalnih kapaciteta u regionu. Očekuje se da će ove investicije doprineti povećanju perspektive za mlade ljude, stvaranju novih radnih mesta i poboljšanju kvaliteta života građana na Zapadnom Balkanu.