Dug stanovništva prema bankama u Srbiji u aprilu ove godine povećan je za 6,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, dok je dug pravnih lica porastao za 9,6 odsto, a dug preduzetnika za 4,9 procenata, navodi se u izveštaju Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.

Ukupan dug stanovništva iznosio je 1.528,41 milijardu dinara, a najveći deo tog duga odnosio se na gotovinske kredite (718,06 milijardi dinara) i stambene kredite za adaptaciju (666,47 milijardi dinara).

Što se tiče kašnjenja u otplati kredita, najveća docnja zabeležena je kod preduzetnika (6,1 odsto), slede pravna lica sa 2,8 odsto, dok je stanovništvo imalo najmanje kašnjenja u iznosu od 2,3 procenta.

Broj tekućih računa u aprilu je povećan za 5,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dostigavši broj od 9,05 miliona računa. Paralelno s tim, broj korisnika tekućih računa povećao se za 4,0 odsto i na kraju aprila iznosio je 5,95 miliona.

Sve ove informacije su deo izveštaja Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije, koji prati finansijske aktivnosti građana, preduzetnika i pravnih lica u zemlji. Analiza pokazuje trend rasta ukupnog duga prema bankama, kao i povećanje broja tekućih računa i korisnika istih.

Ovaj izveštaj ukazuje na potrebu dodatne finansijske edukacije građana, preduzetnika i pravnih lica kako bi se izbegla prekomerna zaduženost i rizici kašnjenja u otplati kredita. Bankarski sektor treba takođe da razmotri nove mere i politike kako bi olakšao pristup kreditima, ali istovremeno promovisao odgovorno zaduživanje.

Ovo istraživanje ima za cilj da informiše javnost o finansijskim trendovima u Srbiji i da podstakne razgovor o važnosti kontrole zaduživanja i otplati dugova. Sve ove informacije mogu biti korisne za donosioce odluka u bankarskom sektoru, kao i za građane koji planiraju da uzimaju ili otplaćuju kredite.

Na kraju, važno je da se ove statistike koriste kao osnova za dalje analize i planiranje finansijskih politika kako bi se osigurala stabilnost i održivost bankarskog sektora u Srbiji. Ulaganje u finansijsku edukaciju i transparentnost u bankarskom sektoru ključni su koraci ka boljoj upravi finansijama i smanjenju rizika za sve učesnike na tržištu.