Pre 22 godine, 12. marta 2003. godine, ubijen je Zoran Đinđić, prvi demokratski izabrani premijer Srbije. Ova godišnjica obeležena je u Beogradu polaganjem cveća i paljenjem sveća na njegovom grobu u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Okupljeni su bili građani, bivši saradnici, kao i članovi Demokratske stranke, čiji je Đinđić bio jedan od osnivača.
Ove godine, godišnjica Đinđićevog ubistva dolazi u trenutku kada Srbija već više od tri meseca beleži velike studentske i građanske proteste. Ove demonstracije su reakcija na pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, gde je došlo do tragedije, ali i poziv na sistemske promene u društvu. Mnogi učesnici ovih protesta vide svoje delovanje kao nastavak borbe za ideale koje je zastupao Đinđić.
Funkcioneri Zeleno-levog fronta (ZLF) takođe su odali počast Đinđiću polaganjem cveća na mestu atentata – ispred zgrade Vlade Srbije. Oni su izrazili veru u Đinđićevu viziju Srbije i istaknuli da će raditi na njenom ostvarenju. „Promene nosi generacija koja je rođena u vreme Đinđića, a koja sada zahteva bolje društvo“, naveli su iz ZLF-a.
Na mestu atentata, cveće su položili i premijer u ostavci Miloš Vučević, kao i grupa ministara. Predstavnici Stranke slobode i pravde takođe su odali počast, naglašavajući da ubistvo Zorana Đinđića nije samo ugasilo jedan život, već je usporilo napredak cele zemlje. I danas se Srbija suočava s pitanjima koja je Đinđić jasno postavio, uključujući vladavinu prava i borbu protiv korupcije.
Đinđićevu smrt izveli su pripadnici Jedinice za specijalne operacije (JSO), koja je bila povezana sa organizovanim kriminalom i kasnije rasformirana. Međutim, nedavno se ponovo našla u centru pažnje kada su njeni veterani pružili podršku grupi studenata koji održavaju kontraprotest. Ova situacija izazvala je osude od strane Pokreta slobodnih građana, koji su ukazali na to da vlast dovodi ljude iz JSO ispred Predsedništva, što je, prema njihovom mišljenju, sramotno.
U Nišu je održan komemorativni skup i oslikan mural u čast Đinđiću, gde su studenti izrazili svoje nezadovoljstvo trenutnom situacijom u zemlji. „Svake godine, 12. marta, podsećamo se na bezakonje u kojem živimo“, izjavila je studentkinja Lana Kocić.
Zoran Đinđić, političar i filozof, bio je ključna figura u opoziciji tokom ratnih dešavanja devedesetih, zalagajući se za demokratizaciju i pristupanje Evropskoj uniji. Njegovo ubistvo dovelo je do vanrednog stanja i operacije „Sablja“, tokom koje su uhapšeni mnogi osumnjičeni za atentat. Iako su neki osuđeni, politička pozadina njegovog ubistva nikada nije u potpunosti rasvetljena.
