Vatikanska Kancelarija za doktrinu vere promenila je svoje propise o procenjivanju svedočenja o navodnim vizijama Bogorodice, statua koje plaču i ostalih naizgled natprirodnih fenomena. Dosadašnji propisi su uvedeni 1978. godine, a promenjeni su zbog toga što nisu bili korisni u doba interneta, gde obmanjivači mogu naneti štetu vernicima. Katolička crkva više neće procenjivati verodostojnost tih fenomena, već će izdavati „nihil obstat“ deklaracije, koje praktično znače da konkretni fenomen nije protivan hrišćanskoj veri.
Vatikan je odlučio da promeni svoje propise o procenjivanju natprirodnih fenomena koji su do sada bili regulisani od strane Kancelarije za doktrinu vere. Ovi propisi su uvedeni 1978. godine, ali su smatrani zastarelim i neefikasnim u današnjem digitalnom dobu. Vatikanska Kancelarija je izjavila da su obmanjivači mogli da iskoriste ovu situaciju za sopstvenu korist, nanoseći štetu vernicima i pokušavajući da zarade novac.
Stara pravila su uključivala detaljan proces ispitivanja i procenjivanja svakog pojedinog slučaja navodnih fenomena, kao što su vizije Bogorodice, statue koje plaču i drugi slični događaji. Međutim, nova pravila će se fokusirati na izdavanje „nihil obstat“ deklaracija za ove fenomene. Ove deklaracije će praktično značiti da određeni fenomen nije u suprotnosti sa hrišćanskom verom, bez detaljne analize ili procene njegove autentičnosti.
Ova promena u praksi znači da će Katolička crkva prestati da vrši detaljne istrage i procene svih navodnih natprirodnih fenomena. Umesto toga, Kancelarija za doktrinu vere će izdavati „nihil obstat“ deklaracije za ove slučajeve, čime će olakšati i ubrzati proces ocenjivanja i odobrenja ovih fenomena. Ova odluka je doneta kako bi se zaštitili vernici od potencijalnih obmanjivača i prevare koji bi mogli iskoristiti njihovu veru u svrhe lične koristi.
Vatikan je saopštio da je ova odluka doneta u skladu sa modernim tehnološkim promenama i izazovima koje one donose. U današnjem digitalnom dobu, informacije se šire brzo i lako putem interneta, što obmanjivačima pruža priliku da manipulišu verujućima i iskoriste njihovu veru zarad lične koristi. Stoga je potrebno prilagoditi pravila i procedure procene natprirodnih fenomena kako bi se adekvatno zaštitili vernici od potencijalnih prevara i zloupotreba.
Ova promena u pravilima procene natprirodnih fenomena takođe odražava moderni pristup Katoličke crkve prema verovanju i duhovnosti. Umesto detaljnih analiza i istraga, crkva će se oslanjati na svoje duhovne vođe i teologe kako bi izdali deklaracije koje podržavaju određene fenomene. Ovo će omogućiti bržu reakciju i odobrenje ovih fenomena, što može biti korisno u situacijama kada se vernici suočavaju sa navodno natprirodnim događajima.
U zaključku, promene u propisima o proceni navodnih natprirodnih fenomena od strane Vatikanske Kancelarije za doktrinu vere predstavljaju korak ka prilagođavanju crkvenih pravila savremenom digitalnom dobu. Nova pravila će omogućiti brže i efikasnije donošenje odluka u vezi sa ovim fenomenima, čime će se zaštititi vernici od potencijalnih prevara i zloupotreba. Ova odluka takođe odražava moderni pristup Katoličke crkve prema duhovnosti i verovanju, što može biti korisno u savremenom društvu gde su informacije dostupne sa samo jednim klikom.
