Rekonstrukcija Vlade Crne Gore izazvala je dosta pažnje 23. jula kada je usvojena u Skupštini. Ova rekonstruisana Vlada, na čelu sa premijerom Milojkom Spajićem, sastoji se od stranaka koje su nekada bile deo Demokratskog fronta i Bošnjačke stranke. Ukupno ima 32 rukovodeće pozicije i 26 ministarskih mesta, što je rezultat koalicionog dogovora postignutog pre devet meseci kako bi se osigurala parlamentarna većina.

Spajićeva vlada sada tvrdi da će biti „inkluzivna, stabilna i evropska“, ali mnogi analitičari vide ovu rekonstrukciju kao rezultat „partijske trgovine“. Ulazak Bošnjačke stranke u vlast je ključna novost, a mnogi vide ovu partiju kao „protivtežu prosrpskom bloku“ u novoj vladi.

Bošnjačka stranka, pod vođstvom Ervina Ibrahimovića, sada ima jedno potpredsedničko mesto i pet ministarskih pozicija, uključujući ministra spoljnih poslova i potpredsednika Vlade za međunarodne odnose. Stranke bivšeg Demokratskog fronta su takođe dobile svoje ministre i potpredsednike Vlade, poput Nove srpske demokratije koja ima mesto potpredsednika Vlade i dva ministra.

Međutim, predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, iskazao je nezadovoljstvo rekonstrukcijom, nazivajući je „primitivnom političkom trgovinom“. On smatra da nova vlada štiti individualne interese umesto da se fokusira na napredak društva i evropski put zemlje.

Reakcije na ovu rekonstrukciju su podeljene, a mnogi smatraju da je Crna Gora dobila preglomaznu vladu koja možda neće biti efikasna u rešavanju ključnih pitanja poput ekonomskih reformi i priključenja Evropskoj uniji. Kritičari ističu da su neki kompetentni članovi prethodne vlade ili smanjeni ili u potpunosti izbačeni iz nove Vlade.

Ukupno gledano, rekonstrukcija Vlade Crne Gore izazvala je polemike i rasprave o političkoj trgovini, efikasnosti vlade i budućnosti zemlje u kontekstu evropskih integracija i ekonomskog razvoja. Sada je na novoj Vladi da pokaže svoju sposobnost da rešava ključne izazove i da ostvari napredak koji građani Crne Gore očekuju.