Redovne aktivnosti poput navigacije i snalaženja na složenim rutama mogu imati pozitivan uticaj na zdravlje mozga, pokazuje istraživanje sprovedeno na Medicinskom fakultetu Univerziteta Harvard. Naučnici su otkrili da vozači taksija i vozila hitne pomoći imaju manji rizik od razvoja Alchajmerove bolesti u poređenju sa pripadnicima drugih zanimanja.

Anupam B. Džena, lekar sa Harvard Medical School i koautor studije, ističe da profesije koje zahtevaju intenzivno prostorno razmišljanje i navigaciju mogu imati zaštitni efekat na mozak. Analizirajući podatke o gotovo devet miliona smrtnih slučajeva u SAD-u, istraživači su otkrili da je Alchajmerova bolest bila navedena kao uzrok smrti kod 1,69% ispitanika, dok je kod vozača hitne pomoći taj procenat iznosio 0,91%, a kod taksista 1,03%.

Važno je napomenuti da vozači taksija i hitne pomoći imaju kraći prosečan životni vek od pripadnika drugih zanimanja, ali imaju nižu stopu smrtnosti uzrokovanu Alchajmerovom bolešću. Kognitivni zahtevi njihovih poslova ključni su za ovaj efekat, jer redovni zadaci snalaženja na novim ili složenim rutama jačaju hipokampus, deo mozga odgovoran za navigaciju i pamćenje.

Prethodna istraživanja, poput studije londonskih taksista, takođe su potvrdila da ovi profesionlaci imaju veći hipokampus od prosečne populacije. Međutim, upotreba GPS uređaja može ograničiti ove prednosti, jer vozači koji se oslanjaju isključivo na navigacione sisteme ne stimulišu mozak na isti način kao kada sami planiraju rute.

Profesor Martin Korte sa Tehničkog univerziteta u Braunšvajgu objašnjava da redovno hranjenje mozga novim impulsima može pomoći u odlaganju rizika od Alchajmerove bolesti. Stvaranje novih veza u mozgu i kontinuirano vežbanje ključno je za očuvanje mentalne funkcije u starosti, zaključuje profesor Korte.

Iako su ovi rezultati direktno vezani za vozače taksija i hitne pomoći, primena ovih saznanja može biti korisna za svakoga. Aktivnosti koje izlaze iz rutine i mentalno nas izazivaju, poput učenja novih veština, druženja ili istraživanja nepoznatih mesta, mogu doprineti očuvanju kognitivnog zdravlja.

Uticaj modernih tehnologija poput GPS uređaja može ograničiti ove prednosti, ali redovno vežbanje mozga novim impulsima može pomoći u odlaganju rizika od Alchajmerove bolesti. Svi možemo iskoristiti ove nalaze kako bismo očuvali mentalno zdravlje i funkciju mozga u starosti.