Viktor Orban poziva EU na direktne pregovore s Rusijom

Miloš Radovanović avatar

Mađarska vlada je potvrdila da je premijer Viktor Orban uputio pismo predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, u kojem poziva na direktne razgovore između Evropske unije (EU) i Rusije. U ovom dokumentu, koji je objavljen na zvaničnom vladinom sajtu, Orban predlaže da EU podrži neutralnu rezoluciju o Ukrajini koju je Savet bezbednosti UN usvojio 24. februara. Ova rezolucija, kako se navodi, ima za cilj da doprinese smirivanju sukoba i uspostavljanju mira u regionu.

U pismu se ističe da bi, po ugledu na Sjedinjene Američke Države, Evropska unija trebala započeti direktne razgovore sa Rusijom o prekidu vatre i uspostavljanju trajnog mira u Ukrajini. Orban takođe ukazuje na postojanje strateških razlika unutar EU u vezi sa pristupom Ukrajini, što može otežati postizanje konsenzusa na predstojećem samitu EU planiranom za 6. mart. On predlaže da se na ovom sastanku usvoji samo kratka izjava koja bi odobrila rezoluciju Saveta bezbednosti UN, umesto opširnog dokumenta sa opštim zaključcima.

Orbanov savetnik, Balaž Orban, izjavio je da mađarska vlada ne želi da javno diskutuje o ovom pitanju, ali je spremna da ponovi stav da direktni pregovori sa Rusijom moraju početi odmah. On je naglasio da je važno da lideri EU deluju kao odgovorni političari u ovoj situaciji.

Rezolucija Saveta bezbednosti UN, koja se pominje, usvojena je uz podršku Rusije, Kine, Sjedinjenih Američkih Država i još sedam zemalja, dok su neke druge, uključujući Britaniju i Francusku, bile uzdržane. Ova rezolucija poziva na brzo okončanje sukoba i uspostavljanje dugoročnog mira između Ukrajine i Ruske Federacije, a opisuje se kao neutralne prirode, bez prebacivanja odgovornosti za sukob na jednu od zaraćenih strana.

Situacija u Ukrajini ostaje složena, a Orbanov potez može se posmatrati kao pokušaj da se Mađarska pozicionira kao posrednik u pregovorima između EU i Rusije. Mnogi analitičari smatraju da bi ovakav pristup mogao doprineti smanjenju tenzija u regionu i omogućiti povratak pregovorima koji bi mogli dovesti do stabilnosti.

Ovaj poziv na dijalog dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i Zapada na najnižem nivou od Hladnog rata, a sukob u Ukrajini traje već više od dve godine. Mnoge zemlje su uvele sankcije Rusiji zbog njene vojne akcije u Ukrajini, dok istovremeno traže načine da smanje napetosti i pronađu mirno rešenje.

Mađarska je često bila kritizirana zbog svog bliskog odnosa sa Rusijom, što je dodatno komplikuje njen položaj unutar EU. Mnogi članovi Unije smatraju da bi Mađarska trebala da se pridržava zajedničke spoljne politike, koja uključuje čvrsto protivljenje ruskoj agresiji. Međutim, Orbanov pristup ukazuje na to da se može očekivati različitost u pristupima članica EU prema ovom pitanju.

U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se razvijati pregovori i da li će Orbanov poziv na dijalog doneti konkretne rezultate. Mnogi se nadaju da će ovakvi napori doprineti pronalaženju rešenja za sukob i omogućiti povratak Ukrajine na put ka stabilnosti i prosperitetu.

S obzirom na složenost situacije, Orbanovo pismo može biti prvi korak ka novim pregovorima, ali ostaje da se vidi kako će ostale članice EU reagovati na ovaj poziv i kakve će posledice imati na dalji razvoj događaja u Ukrajini i šire.

Miloš Radovanović avatar