Protesti širom Srbije pokrenuli su pitanje stvarnih namera i izvora finansiranja učesnika i organizatora demonstracija. Vlast tvrdi da novac za „destabilizaciju Srbije“ dolazi spolja, dok nevladine organizacije tvrde da je njihovo finansiranje transparentno i da ne služi organizovanju protesta.

Predsednik Aleksandar Vučić optužuje strane organizacije da finansiraju proteste kako bi ga svrgnuli s vlasti i destabilizovali Srbiju. Prema njegovim navodima, nevladine organizacije u Srbiji dobijaju milione evra iz inostranstva za navodno unapređivanje demokratije, ali zapravo za rušenje vlasti.

Politikolog Dejan Vuk Stanković vidi paradoksalnost u tvrdnjama da Zapad finansira proteste protiv eksploatacije litijuma za koju se zapravo zalaže. Međutim, kontradiktornost u finansiranju ne mora nužno značiti da je cilj protesta svrgavanje vlasti, već može biti i slabljenje predsednika Vučića kako bi bio ranjiviji u pregovorima.

Krovna organizacija mladih Srbije tvrdi da novac koji dobijaju iz inostranstva nije namenjen za organizovanje protesta, već za razvoj politika koje će poboljšati život mladih. Sa državom sprovode programe podržane od međunarodnih postrojenja i koriste sredstva da bi unapredili položaj mladih i doprineli civilnom društvu.

USAID uložio je preko 900 miliona dolara u Srbiju od početka saradnje, a najnovija tranša od 18 miliona dolara namenjena je unapređenju konkurentnosti privrede i funkcionisanju državnih institucija. Ovi novčani ulaganja imaju za cilj jačanje demokratije i razvoja Srbije, a ne organizovanje protesta.

Ovakvi protesti i optužbe ponovno otvaraju pitanje uloge stranih organizacija i novca u unutrašnjoj politici Srbije. Transparentnost finansiranja i jasne namene sredstava mogu pomoći u sprečavanju sumnji i političkih manipulacija. Važno je da se sredstva koriste za dobrobit građana i razvoj društva, a ne za političke svrhe koje mogu doneti nestabilnost i nesigurnost.