Proleće u Srbiji donosi neobične vremenske uslove, jer prolećni sneg i niske temperature mogu znatno umanjiti rod voća. Kajsije su već pretrpele štetu, a voćari su u strahu od predstojećih mrazeva i snega. U Milutovcu, voćari se pripremaju za moguće gubitke, ali ne sede skrštenih ruku. Milorad Pantić, voćar iz ovog kraja, naglašava važnost pravovremenog prskanja kako bi se zaštitili plodovi od bolesti, poput monilije. On se nada da će, ukoliko prežive predstojeću nedelju, plodovi stenleja opstati.
Međutim, pčelari upozoravaju da zbog hladnog vremena i kiše, pčele ulaze u prolećnu sezonu sa oslabljeni društvima. Miloš Pekić, predsednik društva pčelara „Matica“ iz Požege, ističe da su pčele pod velikim stresom i da su gubici značajni, sa procenom da je između 50 i 60 procenata društava izgubljeno. Pčele su u potrazi za nektarom i polenom, ali hladno vreme im otežava pristup potrebnim resursima.
Stručnjaci preporučuju upotrebu preparata koji ne štete pčelama, ali pomažu u zaštiti voćnih kultura od prolećnih mrazeva. Momir Nedić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo, sugeriše korišćenje preparata na bazi aminokiselina, mikroelemenata i algi, koji mogu pomoći u oporavku plodova nakon mraza. Takođe, Sandra Miletaković, savetodavac za zaštitu bilja, preporučuje tretmane preparatima na bazi bakra ili bakterija kako bi se suzbila bakteriozna plamenjača jabučastog voća.
Proizvođači se većinom drže integralnog koncepta zaštite, koji predstavlja prelaz između konvencionalnog i organskog uzgoja. Ipak, prolećni mraz već je uništio veliki deo roda kajsija, breskvi, višanja i trešanja, a očekuje se da će umanjiti i rod šljiva i malina. Najveći problem, međutim, leži u opstanku na tržištu, jer su konkurentske zemlje zauzele pozicije koje su nekada pripadale srpskim proizvođačima.
Dr. Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku ukazuje na greške u marketingu i nedostatak adekvatne promocije srpskih voćarskih proizvoda. To, zajedno sa izazovima poput vremenskih neprilika, dodatno pogoršava situaciju. Organska malina iz Srbije, i p pored povećanih američkih carina, zadržava neku vrstu zaštite kao deficitarno voće na svetskom tržištu.
Usled sve učestalijih klimatskih promena, voćari i pčelari u Srbiji se nalaze pred izazovima koji mogu značajno uticati na proizvodnju i opstanak u ovom sektoru. Mnogi se nadaju da će stručne preporuke i svest o zaštiti prirode i poljoprivrede doprineti prevazilaženju tih problema. U ovom trenutku, ključno je pronaći ravnotežu između zaštite voćnih kultura i očuvanja pčelinjih društava, kako bi se obezbedila održivost u poljoprivredi i proizvodnji hrane.
Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za srpske voćare, koji se suočavaju sa sve većim pritiscima na tržištu, ali i sa potrebom za inovacijama i prilagođavanjem novim uslovima. Povećana svest o ekološkim pitanjima i promene u potrošačkim navikama mogu otvoriti nove mogućnosti za srpski voćarstvo, samo ako se uspešno integrišu savremeni pristupi i tehnologije u proizvodnju.
