Reditelj Zdravko Šotra predstavio je svoju knjigu „Mojih 500 glumaca“ na promociji, a na ovom događaju glumac Vojin Ćetković je istakao da će ceo vek igrati kod Šotre. Ova izjava najbolje opisuje poseban odnos između reditelja i glumca, koji je Ćetković uporedio sa „bračnom zajednicom“. Saradnja sa Šotrom opisana je kao faza od mržnje do ljubavi, od šaputanja do rikanja, ali uvek dinamična i nikad dosadna.

Međutim, postojali su i pokušaji da se iskoristi ovaj odnos između glumca i reditelja. Ćetković je otkrio da su ih razni producenti, nebitni saradnici i novinari pokušali rastaviti, ali su obojica nastavili da sarađuju bez obzira na te pokušaje.

Četković je takođe otkrio da je Šotra uspeo da bude i otac, prijatelj, brat, ali i neprijatelj. Glumac je podelio i mudre savete o glumi koje je dobio od Šotre, ističući važnost emotivnog kontinuiteta lika i raspodele snage u odnosu na materijal.

U knjizi „Mojih 500 glumaca“ i „fokama“ reditelja Šotre, Ćetković je pronašao svoje mesto. Na jednom snimanju filma, gde nije režirao Šotra, glumac je doživeo neočekivan poziv od reditelja da se pridruži snimanju. Ova anegdota opisuje specifičan i brz način rada koji je karakterističan za Šotru i njegove „foke“.

Kroz ovaj članak otkriveni su neki delovi knjige „Mojih 500 glumaca“, kao i poseban odnos između Vojina Ćetkovića i Zdravka Šotre. Njihova dugogodišnja saradnja obeležena je različitim fazama i emocijama, ali je uvek bila plodna i inspirativna za obojicu umetnika.