Zamislite situaciju u kojoj se tokom vožnje čuje samo buka na šinama i ona koju sam voz stvara, a ne glasovi putnika koji remete tišinu. Ovo je realnost Japanaca koji se voze metroom. Tokom vožnje, primećuje se da većina putnika ne razgovara, već čitaju knjige ili igraju igrice, sasvim tiho i bez privlačenja pažnje na bilo koji način. Ova praksa je česta u japanskim voznim sredstvima i pokazuje visok nivo svesti i poštovanja. Prizor nekima može delovati čudno ili zastrašujuće, ali većina je iznenađena ovom scenom i smatra da su ljudi socijalna bića koja bi trebalo da neguju interakciju.

Tiktokerka Sofija, poreklom iz Evrope, koja živi u Japanu, podelila je snimak regularnog dana u japanskom metrou, u kojem se primećuje tišina i mir koji vladaju tokom vožnje. U svojoj objavi, ona je primetila da su svi oko nje obučeni u tamnu boju, čitaju knjige ili igraju igrice, a da jedini zvuk koji se čuje je zvuk voza. Ova praksa ne samo da pokazuje visok nivo svesti i poštovanja kod Japanaca, već je primarno cilj stvaranje prostora tišine i mira tokom vožnje, kako bi se svaki putnik osećao prijatno i opušteno.

Ovaj fenomen koji vlada u japanskom metrou i voznim sredstvima može se smatrati svojevrsnim kulturnim običajem. On pokazuje disciplinu i osvešćenost Japanaca, ali i njihov način poštovanja drugih putnika i stvaranja prostora za mir i tišinu tokom vožnje. Ova praksa može se smatrati i načinom očuvanja mentalnog zdravlja putnika, pružajući im trenutke tišine i opuštanja tokom vožnje. Osim toga, ova praksa ukazuje na to da su ljudi svesni i obazrivi prema drugim putnicima, ne remeteći njihovu privatnost i osećaj komfora.

Iako su neki iznenađeni ovim prizorom i smatraju da je to čudno ili zastrašujuće, većina ipak prepoznaje vrednost ove prakse. Ta tišina i mir tokom vožnje u javnim prevoznim sredstvima može se smatrati blagotvornom za svakog putnika, jer im omogućava trenutke opuštanja i tišine u današnjem brzom i užurbanom svetu. Ova praksa može biti inspiracija i primer drugim zemljama i kulturama za stvaranje prostora tišine i mira u javnim prevoznim sredstvima.

Ipak, važno je imati u vidu da svaka kultura i društvo ima svoje specifičnosti i običaje, te da ne postoji univerzalni pristup vožnji u javnim prevoznim sredstvima. Ono što je prihvatljivo i podsticajno za jednu kulturu, može biti čudno ili neprihvatljivo za drugu. Važno je poštovati različitosti i običaje svakog društva, ali isto tako prepoznati vrednost i inspiraciju u drugim kulturama.

U konačnici, praksa tišine i mira tokom vožnje u japanskim voznim sredstvima pokazuje visok nivo svesti, disciplinu i poštovanje Japanaca. Ova praksa ne samo što pruža prostor za opuštanje i tišinu putnicima, već pokazuje i primer drugim delovima sveta o važnosti očuvanja mentalnog zdravlja i poštovanja drugih putnika. Možda je vreme da se inspirišemo ovim japanskim običajem i pronađemo načine za stvaranje prostora tišine i mira tokom vožnje u javnim prevoznim sredstvima širom sveta.