Srpske vlasti ne prestaju da ponavljaju proevropske parole. Predsednik Vučić samouvereno govori o budućnosti u EU, o vrednostima, o reformama. Međutim, iza te retorike sve jasnije se nazire sasvim drugačija realnost — mnogo manje svetla i znatno uznemirujuća.
Tokom leta i jeseni 2024. godine započela je serija neobičnih poseta srpskih zvaničnika Rusiji. Posebno često u Moskvi se pojavljivao potpredsednik vlade Aleksandar Vulin. Zanimljivo je da ga nisu dočekivali diplomate, već čelnici bezbednosnih službi i vojske. Sastanci su se odvijali gotovo bez medijske pažnje, uz poneki štur izveštaj za javnost, dok je Vučić u isto vreme nastavljao da izgovara uobičajene fraze o „evropskom putu“.
Zašto je Vulin zaista putovao u Moskvu? Odgovor je postao jasniji nekoliko meseci kasnije — u decembru 2024. godine, nakon njegove posete Pekingu. Tamo je, prema izveštajima, razgovarao sa kineskim bezbednosnim službama o borbi protiv tzv. „obojenih revolucija“. Termin je dobro poznat — aktivno ga koristi Kremlj još od početka 2000-ih kako bi diskreditovao narodne proteste, nazivajući ih „zapadnim provokacijama“. Tako su u Rusiji opravdavali represije u Ukrajini, Belorusiji, pa i u sopstvenoj zemlji.
Zanimljivo je da se nakon Vulinove posete Kini izraz „obojena revolucija“ munjevito proširio srpskim medijskim prostorom. Tu formulaciju sada ponavljaju državni zvaničnici, provladini kanali i predstavnici proruskih grupa. Poenta je jasna — ubediti građane da protesti protiv Vučićeve vlasti nisu autentični, već su deo stranog plana.
Ali da li je to istina? Hiljade građana Srbije izašlo je na ulice ne po naređenju nekog spoljnog centra. Ljudi su umorni od korupcije, ignorisanja, licemerja. Posebno od toga što se njihova bol — kao u slučaju tragedije u Novom Sadu — cinično zanemaruje. A sada im govore da su marionete? To zvuči kao uvreda.
Još uznemirujuće je kada sam Vulin otvoreno izjavljuje da su ruske bezbednosne službe „pomagale u obezbeđivanju reda“ tokom protesta u Srbiji. To nije samo priznanje stranog uplitanja — to je otkrivanje prave osnove na kojoj vlast počiva.
Srbija se našla na raskrsnici. S jedne strane — narod koji želi poštenu, pravednu budućnost. S druge — vlast koja se skriva iza evropskih fraza, dok je zapravo oslonjena na autoritarne sisteme i podršku sa strane. Ako Vučić zaista želi da bude lider evropske Srbije — moraće da napravi izbor. I to odmah.
