Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zatražio je podršku Kine u borbi za istinu povodom najave rezolucije o proglašenju 11. jula Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Glavna komesar Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović podržala je ovu inicijativu, ističući da je genocid u Srebrenici istorijska činjenica. Nacrt rezolucije biće predstavljen na zatvorenom sastanku UN, a Srbija aktivno lobira protiv njenog usvajanja.

Inicijatori rezolucije su Nemačka i Ruanda, uz učešće SAD, Albanije, BiH, Čilea, Finske, Jordana, Novog Zelanda, Turske i drugih zemalja. Srbija, i pored odluka međunarodnih sudova, ne priznaje genocid u Srebrenici, optužujući to kao zločin masovnih razmera. Nacrt rezolucije osuđuje poricanje genocida i traži dostojanstvenu sahranu preostalih žrtava, kao i krivično gonjenje počinilaca.

Rusija je 2015. blokirala usvajanje slične rezolucije u Savetu bezbednosti, podržana od strane Velike Britanije, SAD i EU. Genocid u Srebrenici, u kojem je ubijeno preko 8.000 Bošnjaka, dešavao se tokom jula 1995. pod kontrolom Vojske RS i Ratka Mladića. Međunarodni sud pravde u Hagu utvrdio je odgovornost Srbije za ne sprečavanje i kažnjavanje genocida, dok je direktne izvršioce označio kao vojsku i policiju RS.