Drugi dan velikog protestnog skupa u Beogradu donosi raspravu o incidentu koji se dogodio u Ulici Kralja Milana, kada su neki prisutni tvrdili da su korišćeni zvučni topovi, dok su drugi to demantovali. Ova situacija nije nova i reflektuje pređašnje mesece ispunjene međusobnim optužbama između vlasti i opozicije, ostavljajući javnost zbunjenu i preplavljenu emocijama.
U emisiji Euronews Region, marketinški stručnjak Nebojša Krstić i politički analitičar Đorđe Vukadinović diskutovali su o budućnosti studentskih protesta i njihovim posledicama. Krstić je istakao da su neki mediji i opozicioni lideri previše pažnje posvetili temi zvučnog topa, naglašavajući da bi vlastima odgovaralo da protest prođe mirno bez incidenata. On smatra da je priča o vlastima koje su stvorile incident „krajnje nategnuta“.
Krstić je takođe spomenuo da su se javili stručnjaci sa različitim tumačenjima incidenta, uključujući i tvrdnje o zvučnom topu koje su se kasnije pokazale kao netačne. On veruje da se cela situacija koristi kao skretanje pažnje sa neuspeha političkih očekivanja, implicirajući da je protest bio promašen u svojim ciljevima. „Tresla se gora, rodio se miš“, rekao je Krstić, naglašavajući da umesto objašnjavanja ciljeva protesta, tema zvučnog topa preuzima centar pažnje.
S druge strane, Đorđe Vukadinović izneo je drugačije viđenje, smatrajući da je protest bio eksplozija narodnog nezadovoljstva prema režimu Aleksandra Vučića. On je naglasio da je tema zvučnog topa proizašla iz događaja i da nije bila rezultat medijske kampanje. Vukadinović je istakao važnost trenutka kada se incident dogodio – u trenutku odavanja počasti, kada nije bilo pretnji od strane okupljenih.
Vukadinović je izrazio sumnju u motive onih koji su potencijalno izazvali incident, smatrajući da je trenutak odabran kako bi se postigao maksimalni efekat. „Iste večeri su na nekim televizijama slavili, a oni koji su želeli mirno rešavanje situacije imali su razlog za zadovoljstvo“, rekao je. On je otvorio mogućnost da su neki delovi vlasti imali motiv za izazivanje incidenta kako bi umanjili značaj skupa.
Krstić je dalje analizirao prirodu protesta, naglašavajući da, iako se predstavljaju kao studentski, studenti nisu klasična opozicija. Protest je okupio razne građane, ali je među njima bilo i onih koji su došli s namerom da izazovu nasilje. Krstić je ukazao na nasilničko ponašanje pojedinaca na protestu, iako je generalno smatrao da je skup prošao bez većih sukoba.
On je naglasio da protesti nisu imali političku artikulaciju i da su bili ispunjeni haosom, dok su neki opozicioni akteri dolazili „kriomice“. Krstić je kritikovao nedostatak jasne poruke i političkog vođstva, ističući da su protesti bez artikulisanih zahteva problematični.
U zaključku, Krstić je izjavio da su protesti u Srbiji poslednjih godina često zloupotrebljavani i manipulativni, dok su se studenti i mladi koristili kao „živi štit“. Smatra da današnji protesti nemaju jasnu ideju i vođstvo, u poređenju s devedesetim godinama kada su imali jasnu političku artikulaciju.
Ova situacija ostavlja otvorena pitanja o budućnosti protesta u Srbiji i o tome kako će se opozicija i vlast ponašati u narednim danima. Očekuje se da će se rasprava o incidentu i njegovim posledicama nastaviti, dok će javnost pratiti dalji razvoj situacije.
