Stranke desnice na nedavnim izborima osvojile su manji broj glasova nego pre godinu i po dana. To će se odraziti na broj poslanika desnih stranaka u budućem sazivu Skupštine, koja treba da bude konstituirana za manje od nedelju dana. Deo glasova otišao je naprednjacima, ali i novoj političkoj snazi pokretu „Mi- glas iz naroda“.
Šta je dovelo do kraha desnice, koje lekcije mogu da izvuče iz izbornog rezultata i da li je kasno za ispravljanje grešaka, koje su ih koštali mandata, u emisiji Euronews Centar govorili su analitičari Đorđe Vukadinović i Dejan Vuk Stanković.
Vukadinović smatra da je srpska desnica morala da izađe u jednoj koloni, jer je to bio jedini način da se dobiju tri bloka – vladajući, proevropski i patriotski.
„Nije ništa palo s neba, ta patriotska nacionalna desnica je bila trula već duže vreme, ali je kobni udarac, koji je taj krivi toranj srušio, jeste izostanak odluke da izađu zajedno na izbore. Pre par meseci su trebali da pokažu pola ove pameti i razumnosti koju sada imaju. A nije da ih niko nije pozivao i da nisu bili moljeni i nagovarani da zajednički izađu“, rekao je Vukadinović.
On je dodao da je nejedinstvo desnice ključni faktor, kao i pojava pokreta profesora Branislava Nestorovića.
Vuk Stanković kaže da se Srpska napredna stranka, kao član Evropske asocijacije desnih partija, osvojila veliki broj glasova na ovim izborima. On smatra da je naše biračko telo okrenuto značajno u desnu stranu.
„Kad saberete naprednjake, kad saberete ‘Mi- glas iz naroda’, glasove koalicije Dveri i Zavetnici, Narodna stranka je osvojila jedan posto, Šešelj je osvojio 1,4, ali Nada DSS je još 5,6 posto. Uzmite to i saberite, to je ja skoro dve trećine biračkog tela. To nije malo, to je čak i mnogo“, rekao je Vuk Stanković.
On kaže da bi, bez obzira na ponašenje desnice, Nestorović ostvario ulazak u parlament.
„Iskoristio je svoju prepoznatljivost kao javna ličnost. On je čovek koji ima komunikacione sposobnosti da zainteresuje ljude o različitim temama. Okupio je oko sebe ljude koji se isto tako pojavljaju u emisijama i prepoznatljiva su lice za ljude koji vole da gledaju informativne sadržaje. Drugo, tu su ljudi vrlo aktivni na društvenim mrežama i pre svega na ovim platformama za širenje različitih video sadržaja kao što je Jutjub. Tu ima ljudi koji se bave politikom, politikologa, novinara koji pišu i diskutuju o tome, učestvuju u debatama koje su vrlo popularne. To su debate o sukobu u Gazi i Ukrajini“, rekao je Vuk Stanković.
Prema njegovim rečima, postoji jedan broj birača koji su nezadovoljni klasičnim političkim strankama i hoće da probaju da glasaju za nekonvencionalni pristup politici i za neka poznata lica.
„Nije Nestorović nešto novo na našoj političkoj sceni. Navešću vam tri primera gde su se ljudi pojavili odjednom i napravili rezultat. Setite se Bogoljub Karić, poznat biznismen, ušao je u politiku, imao 50 dana kampanje, osvojio je 18 odsto i njegova podrške je mnogo značila Tadiću da pobedi Nikolića u drugom krugu izbora 2004. Takođe, tu je i Beli Preletačević, koji je vodio ironičnu i antipolitičku kampanju, kao politički kandidat osvojio je 10 odsto glasova. I na kraju, Saša Radulović, koji je prvo bio ministar, a zatim se sukobio sa premijerom. Pošto nije imao pristup klasičnim medijima, prešao je na platformu X, podkaste i komunikaciju sa virtuelnom političkom zajednicom. Na izborima je prvi put samostalno nastupio kao najjači pojedinačni subjekat i osvojio je 6,2 odsto, dok je Demokratska stranka koju je u tom trenutku predvodio Bojan Pajtić u koaliciji osvojila 6,1%. Dakle, postoje stranke koje mogu da osvoje određeni broj glasača nekonvencionalnim pristupom“, rekao je Vuk Stanković.
Vukadinović smatra da je Nestorovićev pokret projekat aktuelne vlasti i da je na neki način pomogao Aleksandru Vučiću.
Kada je formiranja vlade u Beograd, Vuk Stanković kaže da to mnogo teško pitanje, jer bi ta vlada imala krnji legitimitet.
„Morala bi da postoji strašna stranačka disciplina da bi se mehanizam donošenja odluka u potpunosti ispoštovao. Zašto krnjeg legitimiteta? Pa zato što ipak su ti odbornici izabrani na jednoj listi i ta lista je ušla u neku zonu razdora, sukoba, jedni su za jednu političku priču, drugi za drugu priču. Tako da ja ne isključujem da se tu praktično napravi neki dogovor, ali pitanje je koliko je taj dogovor na duge staze održiv i koliko je legitiman“, rekao je Vuk Stanković.
