Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov istakao je važnost rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) u Evropskoj uniji za Srbiju, koji iznosi 0,8 odsto. On je upozorio da se Nemačka suočava sa teškom situacijom, što smanjuje šanse Srbije za veći privredni razvoj. Problem srpske ekonomije leži u zavisnosti od stranih i velikih državnih investicija, koje su se pokazale kao neodržive, jer stranci često povlače dividende van Srbije.
Altiparmakov je naglasio da su strani investitori motivisani profitom i da su do sada povukli oko četiri milijarde evra. U budućnosti, očekuje se da će dividende postati veće od novih investicija, što bi moglo potpuno da presuši izvor rasta. On je dodao da je fiskalna konsolidacija podstakla državna ulaganja, ali da je sada ključno fokusirati se na kvalitet investicija.
Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Jelena Žarković, smatra da bi strana ulaganja trebalo da se usmere ka modernijim sektorima i prerađivačkoj industriji, jer su dosadašnja ulaganja uglavnom usmerena na građevinarstvo, rudarstvo i trgovinu. Ona je primetila da u poređenju sa centralnom Evropom, sektor informacionih tehnologija i prerađivačka industrija u Srbiji doprinose mnogo manje rastu.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Nebojša Savić, naglašava potrebu za poboljšanjem okruženja za ulaganje domaćeg kapitala. Prema njegovim rečima, država treba da unapredi poslovnu klimu i podstakne veću inventivnost domaćeg sektora.
Kada je reč o globalnim ekonomskim kretanjima, Žarković je ukazala na potencijalne posledice najavljenih carina američkog predsednika Donalda Trampa na robu iz Kine i EU, koje bi mogle dodatno pogoditi globalnu ekonomiju. Takođe, proterivanje migranata iz SAD može poskupeti radnu snagu, a sankcije na rusku naftu mogu imati nove posledice po Srbiju.
Globalni rast se procenjuje na 2,7 odsto, što je znatno manje u poređenju sa pre krizom 2008. godine kada je rast iznosio više od 4,0 odsto. Savić je ukazao na raskid lanca snabdevanja usled pandemije i nestanak koncepta hiperglobalizacije, što bi moglo uticati na proizvodne kapacitete u Srbiji, jer proizvođači automobila u Nemačkoj više neće tražiti komponente iz Kine.
On je takođe istakao da je EU izgubila trku u inovacijama u odnosu na SAD i da će morati da obezbedi značajna sredstva kako bi pratila američki napredak. Žarković je dodala da je Evropa reagovala sporazumima sa Merkosurom i Meksikom, što predstavlja tržište od 700 miliona ljudi. Iako EU zaostaje za SAD u IT sektoru, u drugim granama ekonomije je izjednačena sa Amerikom. Kina, s druge strane, razvija svoju strategiju koja obuhvata i globalizaciju i premeštanje proizvodnje u druge zemlje kao što su Vijetnam i Meksiko.
