Građani i privreda Srbije su na kraju marta dugovali bankama 3,6% više nego prethodne godine, što iznosi 3.446 milijardi dinara (oko 29 milijardi evra). Kada se detaljnije pogleda, primećuje se da je rast kod stanovništva 5,4%, odnosno da građani duguju 1.512 milijardi dinara (oko 12,9 milijardi evra).
Mesečni izveštaj Udruženja banaka Srbije pokazuje da je kod gotovinskih kredita za građane primećen skok od 6,5%. Ovaj rast je značajan iz nekoliko razloga. Prvi razlog je naznaka oporavka kreditne aktivnosti koja je stagnirala u drugoj polovini 2023. godine. Oporavak tražnje za kreditima je pomalo „preuranjen“, s obzirom da se očekivao tek u drugoj polovini godine, kada centralne banke počnu da smanjuju kamatne stope.
Drugi razlog je što je rast nastao u uslovima kada su neke kamatne stope čak veće nego prethodnih meseci. Prema podacima Narodne banke Srbije, kamatne stope su pale samo kod stambenih kredita, gde još važi preporuka centralne banke o ograničenju kamata do kraja godine. Kod gotovinskih kredita u dinarima, prosečna ponderisana kamatna stopa za keš kredit do godinu dana je bila 11,57%, dok je za keš kredit od jedne do pet godina iznosila čak 13,37%.
Krediti „vezani“ za evro takođe su imali veće kamatne stope, bez obzira na ročnost. Kamatna stopa za gotovinski zajam do 12 meseci bila je 4,51%, a za ročnost do pet godina 3,48%.
Čudno ponašanje banaka u Srbiji postaje još neobičnije kada se uzme u obzir da su međubankarske stope euribora i belibora relativno stabilne, čak i u blagom padu. Iako su bankari najavili da će kamate početi da padaju tek u drugoj polovini godine, mnogi građani i privrednici nisu očekivali da bi kamate mogle da rastu.
U istom periodu, dug stanovništva prema bankama je porastao za 5,4%, dok je dug pravnih lica povećan za 2,1%, a preduzetnika za 3,2%. Od ukupnog duga stanovništva od 1.511,67 milijardi dinara, najveći deo je dugovao na ime gotovinskih kredita (707,67 milijardi dinara) i stambenih kredita (663,08 milijardi dinara).
Kada je reč o kašnjenju u otplati, docnja je najveća kod preduzetnika (6,2%), dok je najmanja kod stanovništva (2,4%). Što se tekućih računa tiče, njihov broj je porastao za 5,9%, dok je broj korisnika tekućih računa povećan za 4% u odnosu na prethodnu godinu.
U celini, rast zaduženosti građana i privrede Srbije pokazuje znakove oporavka kreditne aktivnosti, iako su kamatne stope i dalje visoke. Očekuje se da će centralne banke početi da smanjuju kamatne stope u drugoj polovini godine, što bi moglo doprineti dodatnom oporavku kreditnog tržišta i podsticaju ekonomske aktivnosti.
