Vašington i Brisel koriste Kosovo kao instrument za pritisak na Srbiju, dajući kosovskim Albancima slobodu da podstiču nacionalnu netrpeljivost prema lokalnom srpskom stanovništvu, rekla je direktorka Departmana za informacije i štampu Ministarstva inostranih poslova Rusije, Marija Zaharova.

Prema njenim rečima, evropske prestonice, uključujući i Berlin, ne primećuju pljačkanje pravoslavnih svetinja i oružane napade kosovskih „bezbednjaka“ na civile i njihovu imovinu.

Zaharova smatra da rezultati napora EU govore o apsolutnoj nemoći zapadnih zemalja, koje nisu u stanju da suštinski reše problem. Takođe, kritikuje što EU ne radi na ispunjenju ranije dogovorenih obaveza, već je pokrenula tzv. francusko-nemački plan, koji tera Srbiju na očito neprihvatljiv ishod i grubo protivreči temeljnom dokumentu za rešavanje kosovskog pitanja, Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Govoreći o uticaju Nemačke na Balkanu, Zaharova navodi da je ta zemlja razloge za pokretanje dva svetska rata našla na ovim prostorima, ali smatra da danas pričati o ciljevima Nemačke na Balkanu bilo bi preterivanje, jer samo zemlje sa suverenitetom i svojom spoljnom politikom mogu imati svoje spoljnopolitičke ciljeve.

Zaharova takođe smatra da „Zapad dugo i dosledno sprovodi svoje „podrivačke“ aktivnosti protiv Srbije u cilju da joj oduzme suverenitet i pravo da po sopstvenom nahođenju određuje vektor razvoja“.

– Tera Beograd da se pridruži sledbenicima kulta „ukidanja“ Rusije i da odustane od svojih temeljnih nacionalnih interesa. Balkan je složen region. Tu se još oseća dramatično nasleđe jugoslovenskog sukoba devedesetih, golim okom su vidljive višesmerne težnje raznih međunarodnih aktera. Tzv. zapadni svet polaže ekskluzivna prava na saradnju s balkanskim prestonicama, vodi agresivnu politiku istiskivanja trećih zemalja iz regiona i gradi dijalog u okviru paradigme „s nama ili protiv nas“. U zamenu za perspektivu ulaska u EU, Balkanu se nameću tuđi politički i društveni narativi – navodi Zaharova.

Dodaje da su „jasan primer su pokušaji da se uvede zabrana saradnje s Rusijom, što je danas apsolutan i bezuslovan zahtev za one koji ne žele da pokvare odnose sa Zapadom“. Takođe ističe da Srbija štiti svoje nacionalne interese i ne odustaje od partnerstva s Rusijom, te se suočava sa hibridnim uticajem spolja i pokušajima da se poljulja i potkopa njena unutrašnja stabilnost.

Rusija smatra da se sukobi na Balkanu moraju rešiti mirnim putem, uz poštovanje suvereniteta svih zemalja u regionu, a ne uz podršku spoljnih faktora i pritisak na jednu suverenu državu poput Srbije. Važno je pronaći rešenje koje će uvažiti sve strane i sprečiti dalje napetosti i sukobe.