Izborna groznica polako uništava zakon koji se bori za obnovu prirode, šuma i mora u Evropskoj uniji. Zakon je nekada bio ključni deo Evropskog zelenog dogovora, ali je sada izgubio svoju suštinu zbog straha od političkih protesta i uspona desnice. Neke zemlje EU su čak odlučile da zauzmu još tvrđe stavove pred junsku izbornu kampanju, nadajući se da će privući konzervativne glasače koji se protive dodatnoj regulativi iz Brisela. Međutim, Zakon o obnovi prirode nije dobio podršku na nedavnom sastanku ministara životne sredine EU, što ukazuje na njegov neuspeh pre izbora.
Nemačka ministarka životne sredine izrazila je zabrinutost da Zakon možda neće proći pre izbora, jer je entuzijazam Evrope za zelenim pravilima opao, posebno kada je reč o poljoprivredi. Belgija pokušava da ubedi druge zemlje da promene svoj stav, ali je suočena sa otporom jer se mnoge zemlje ne žele pokoravati Briselu, iako je to zapravo problematično. Zakon o restauraciji prirode postao je simbol političke borbe oko budućnosti Zelenog dogovora.
Neke zemlje poput Švedske, Finske, Poljske, Italije, Holandije i Mađarske planiraju da glasaju protiv Zakona, dok će Austrija i Belgija biti uzdržane, što se tumači kao glas protiv. Ovo znači da Zakon nema potrebnu kvalifikovanu većinu od 55% zemalja EU koje predstavljaju 65% stanovništva. Mnoge zemlje izražavaju zabrinutost oko troškova i osećaju da EU prelazi svoja ovlašćenja pokušavajući da reguliše upravljanje šumama i postavlja iracionalne ciljeve.
Uspon populističkih stranaka kao što je Pokret poljoprivrednika-građana (BBB) u Holandiji uticao je na propast Zakona o obnovi prirode, budući da su poljoprivrednici godinama izražavali nezadovoljstvo strožim pravilima za smanjenje azotnog zagađenja. BBB je preuzeo seosku bazu birača i potresao političku scenu u EU. Njihov uspeh također je uticao na demohrišćanske stranke u Nemačkoj, koje su pozvale na povlačenje Zakona. Kampanja protiv Zakona započela je i u političkim krugovima Evropske unije.
Zakon o obnovi prirode postao je tačka sukoba između političkih interesa, ali njegova propast može imati ozbiljne posledice za sanaciju prirodnih resursa u EU. Potrebno je rešiti političke razlike i pronaći kompromis kako bi se sačuvala priroda i unapredio Zeleni dogovor.
