Britanski poslanici Li Anderson i Brendan Klark-Smit podneli su ostavke na mesto zamenika predsednika vladajuće Konzervativne partije, nakon što je parlament izglasao izmene zakona o vladinom migracionom planu Ruanda.

U zajedničkom pismu, Anderson i Klark-Smit su naveli da su želeli da zakon uspe, ali nisu smatrali da je to moguće pod postojećim pravnim okvirima.

„Dok je naša glavna želja da ojačamo zakon, to znači da, ukoliko bismo glasali za izmene zakona, morali bismo da vam ponudimo ostavke“, naveli su u pismu partiji.

Partija premijera Rišija Sunaka je duboko podeljena oko precizne formulacije nacrta zakona koji ima za cilj da blokira tražioce azila da se žale sudu protiv njihovih deportacija, navodi Rojters.

Glasanje o daljim izmenama i mogućnost novog glasanja o zakonu održaće se sutra u britanskom parlamentu.

Britanski Vrhovni sud odlučio je 15. novembra da nije zakonit vladin plan kojim se migranti tražioci azila vraćaju u Ruandu, preneo je tada Rojters. Sud je javno odbacio vladin apel protiv ranije presude, da se migranti ne mogu slati u Ruandu, jer se ne može smatrati bezbednom trećom zemljom. Sunak je ranije izjavio da je vladin plan povratka ilegalnih migranata i tražilaca azila u Ruandu „ključan“ za rešavanje britanske migrantske krize.

Paralelno s tim, Britanija se suočava s izuzetno velikim prilivom migranata, posebno onih koji dolaze iz različitih delova sveta, te samim time siromašnih i u potrazi za boljim životom, što je jasno vidljivo i na temama koje pokreću i koje obeležavaju britanski politički prostor i javni diskurs. Ovo su neke od tih tema, oko kojih ujedno Partija premijera Rišija Sunaka, ali i sama vlada i opozicija, vode bitke – kako na popularnosti u javnosti, tako i na pravcima, ciljevima i ograničenjima koje ova država postavlja pred migrante, a samim time i pred međunarodnim zajednicu.

Dok se konzervativna vlada bori da Britanija i sa svoje granice evropskoj, ali i svetskoj porodici pokaže čvrsto lice, na drugoj strani su grupacije poput laburista, koji nameću vladajućima breme pitanja opravdanja i legitimnosti postupaka za nepopularne migracijske teme koje se tiču upravo ovih novih migranata.

U tom smislu, zakon koji predlaže aktuelna vlast definitivno izaziva interesovanje i rasprave zbog svoje prošlosti i istorijske odgovornosti. Cilj ovog zakona jeste da se preduzmu koraci kako bi se smanjila migracija i kako bi se zaštitili zakoni britanskog naroda.

Zakon će takođe osigurati da se i dalje dopušta azil onima kojima je on stvarno potreban, a neće dozvoliti onima koji zloupotrebljavaju sistem da dobiju azil čak i ako nisu kvalifikovani. Ovo će omogućiti onima kojima je azil stvarno potreban da ga dobiju brže.

Iako je vlada već preduzela niz akcija kako bi smanjila prilive migranata i poboljšala kontrolu granica, činjenica je da su migranti iz dana u dan sve nasrtljiviji, te da se evidentno odvija sve veći priliv i gužva na samim granicama. Zbog toga je nužno, a i izraz javne potrebe, da se i zakonom reguliše ovo pitanje.

Sve u svemu, ovaj zakon koji je izazvao i dve ostavke u samom vrhu vlasti, otvara brojna važna pitanja, ali i otvara prostor za raspravu i rešenje ovih problema koji potresaju Veliku Britaniju u današnje vreme.