Ogledala su kroz istoriju imala značajnu ulogu u ljudskoj kulturi i verovanjima. Njihova sposobnost da odražavaju stvarnost nije samo privukla pažnju, već je i izazvala strahove i mitove. Od razbijenih ogledala koja donose nesreću, do uverenja da ogledala mogu biti portali u druge dimenzije, ova sjajna površina je oblikovala naš odnos prema njoj kroz vekove.
Jedan od najpoznatijih mitova vezanih za ogledala je verovanje da razbijeno ogledalo donosi sedam godina nesreće. Ova tradicija potiče iz antičkog Rima, gde su verovali da se ljudsko telo obnavlja svakih sedam godina. Razbijanje ogledala se shvatilo kao razbijanje odraza duše, što je zahtevalo pun ciklus obnove da bi duša bila ponovo kompletna. Ovaj mit je postao deo popularne kulture i često se citira kao simbol nesreće.
U mnogim kulturama, postoji običaj da se ogledala pokriju u domovima gde je preminula osoba. Smatralo se da duša preminulog može biti zarobljena u ogledalu, ili da ogledalo može odvući žive sa sobom ako vide svoj odraz. Ova tradicija ima duboke korene u verovanjima o svetu duhova i onome što se dešava nakon smrti. Iako se u savremenom društvu ovaj običaj sve ređe praktikuje, on i dalje opstaje u nekim zajednicama kao način poštovanja pokojnika.
Jedan od popularnih mitova o vampirima je onaj prema kojem vampiri nemaju odraz u ogledalu, što je proizašlo iz verovanja da ogledala odražavaju dušu. Pošto vampiri, prema legendama, nemaju dušu, logično je bilo da ne mogu imati ni odraz. Ovaj mit je postao sastavni deo popularne kulture, naročito u horor filmovima i literaturi. U vreme kada su ogledala bila presvučena srebrnim slojem, verovalo se da ovaj metal ima moć u borbi protiv zlih sila.
Jedna od najpoznatijih urbanih legendi je ona o Krvavoj Meri, duhu koji se navodno pojavljuje u ogledalu ako izgovorite njeno ime nekoliko puta. Ova priča je popularna među tinejdžerima i često se koristi kao test hrabrosti na žurkama. Legenda o Krvavoj Meri je pretrpela mnoge varijacije, ali u svim verzijama ona se pojavljuje iz ogledala, ponovo povezujući ogledalo sa nečim strašnim i nadprirodnim.
U nekim kulturama postojalo je verovanje da bebe ne bi trebalo da gledaju u ogledalo pre prvog rođendana. Ovo sujeverje je povezano sa idejom da duša deteta nije potpuno formirana i da bi mogla biti „ukradena“ ili zamenjena ako se pogleda u ogledalo. Iako je ovo verovanje retko u savremenom društvu, i dalje postoji u nekim kulturama, gde se smatra da ogledala imaju moć da utiču na dušu.
Ogledala su, dakle, od davnina imala značajnu simboliku i ulogu u životima ljudi. Njihova misteriozna priroda inspirisala je brojne mitove, legende i sujeverja koja su se prenosila s generacije na generaciju. Danas, iako se mnogi od ovih mitova doživljavaju kao arhaični, oni i dalje oblikuju naš odnos prema ogledalima i podsećaju nas na to koliko su duboko ukorenjena verovanja u ljudsku psihu. Ogledala su tako postala više od običnih predmeta – ona su simboli, portali i vrata ka našim unutrašnjim svetovima, koja nas podsećaju na to što znači biti ljudsko biće.
