Ambasador Rusije u Srbiji, Aleksandar Bocan-Harčenko, optužio je zapadne zemlje da su blokirale održavanje sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom 25. godišnjice NATO agresije na SR Jugoslaviju jer se plaše istine. Bocan-Harčenko je izjavio da je „Zapad histerično blokirao održavanje sednice SB UN povodom 25 godina od početka NATO agresije na Jugoslaviju. To sve govori samo za sebe, objašnjava više od desetina izlaganja. Kako li se samo plaše istine“.
Zemlje članice SB UN nisu sinoć usvojile inicijativu Rusije da se raspravlja o 25. godišnjici NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Za održavanje sednice glasale su Rusija, Kina i Alžir, nije bilo glasova protiv, ali je bilo uzdržano 12 članica SB UN – Francuska, Velika Britanija, SAD, Ekvador, Gvajana, Japan, Malta, Mozambik, Južna Koreja, Siera Leona, Slovenija i Švajcarska.
„Blokiranje održavanja sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija povodom 25 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine pokazuje da neke zapadne zemlje ne žele da se suoče s istinom“, izjavio je Bocan-Harčenko.
U međuvremenu, zapadne zemlje nisu komentirale optužbe ambasadora Rusije, ali su istaknule važnost dijaloga i suradnje među zemljama kako bi se riješili globalni izazovi i krize.
NATO je 1999. godine izveo vojnu intervenciju u SR Jugoslaviji kako bi zaustavio sukobe na Kosovu, koji su doveli do humanitarne krize i masovnih migracija. Ova intervencija rezultirala je bombardiranjem Srbije i Crne Gore i stvaranjem nezavisnog Kosova.
Kritičari intervencije tvrde da je NATO prekoračio svoje ovlasti i da je bombardiranje bilo neprihvatljivo kršenje međunarodnog prava. S druge strane, zagovornici intervencije tvrde da je NATO bio prisiljen djelovati kako bi zaustavio humanitarnu krizu na Kosovu.
Pokretanje ove teme u Savetu bezbednosti UN-a izazvalo je kontroverzne reakcije, a blokiranje održavanja sednice dodatno je produbilo podele između zapadnih i ruskih zemalja. Očekuje se daljnje praćenje situacije i mogućnost daljnjih rasprava o ovom pitanju u budućnosti.
Srbija je navela da će nastaviti naglašavati zločine koje su počinili NATO saveznici tokom bombardovanja i tražiti pravdu za sve žrtve. Predstavnici vlasti istaknuli su važnost da se istina o ovim događajima ne zaboravi i da se osigura odgovornost za počinjene zločine.
U međuvremenu, mnogi građani Srbije odaju počast žrtvama NATO agresije i izražavaju svoje mišljenje putem društvenih mreža i javnih skupova. Neki se slažu s ambasadorom Rusije da zapadne zemlje pokušavaju sakriti istinu, dok drugi smatraju da je potrebno uspostaviti dijalog i suradnju kako bi se prevazišle prošle traume i konflikti.
U zaključku, blokiranje održavanja sednice Saveta bezbednosti UN-a povodom 25 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine izazvalo je kontroverze i dublje podjele među zemljama članicama. Vladine institucije Srbije nastavit će se zalagati za istinu o ovim događajima i pravdu za žrtve, dok će međunarodna zajednica pratiti daljnji razvoj situacije i moguće rasprave o ovom pitanju u budućnosti.
