Zemlje Zapadnog Balkana imaju dovoljno projekata solarnih i vetroelektrana da generišu četiri puta više električne energije nego gasne elektrane, prema izveštaju „Global enerdži monitora“. Ukupni potencijalni solarni i vetroenergetski kapaciteti zemalja poput Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i teritorije Kosova i Metohije su porasli na 23 GW, što je 70% više nego prethodne godine. Iako trenutno Srbija ima najveće udeo u operativnim i potencijalnim kapacitetima, postoji rizik da zaostane za zemljama poput Albanije, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Operativni kapacitet solarnih i vetroelektrana čini samo 7% regionalnog energetskog miksa, dok je samo 6% potencijalnih kapaciteta u izgradnji. Da bi se ostvario ovaj potencijal, vlade zemalja regiona moraju rešiti prepreke vezane za planiranje i izdavanje dozvola, te razviti podržavajući pravni okvir i infrastrukturu. Zoniranje za obnovljive izvore energije treba obaviti uz ekološke mere, a lokalna zajednica treba biti aktivno uključena i imati koristi od projekata.

Eksperti ističu da Zapadni Balkan ima jedinstvenu priliku da se osloni na obnovljive izvore energije, s obzirom na nedostatak gasne infrastrukture i lako dostupne vetro i solarne resurse. Treba više političke volje na domaćem nivou, uz podršku EU i SAD, kako bi se podržao potencijal regiona za čistu energiju umesto zagađujućih gasnih projekata.

Nakon godina oslanjanja na hidroenergiju, koja je podložna klimatskim promenama, solarna i vetroenergija konačno dobijaju zamah na Zapadnom Balkanu. Iz „Benkvoča“ ističu da je potrebno ubrzati poboljšanja u prostornom planiranju, ekološkim procenama i javnom učešću kako bi se sprečila šteta po biodiverzitetu i podržala podrška javnosti.

Ukupno gledano, razvoj solarnih i vetroelektrana na Zapadnom Balkanu donosi potencijalne finansijske uštede, smanjenje emisija CO2 i stvaranje održivog energetskog sistema za budućnost. Potrebno je ulaganje u obnovljive izvore energije kako bi region postao lider u čistoj energiji.