Evropski parlament odobrio je uspostavljanje Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, koji će regionu, uključujući Srbiju, omogućiti finansijsku pomoć od šest milijardi evra u periodu od 2024. do 2027. godine. Ovaj instrument smatra se „moćnom političkom porukom regionu“ da ih EU želi u svojim redovima, ali su zemlje u obavezi da sprovedu određene reforme kako bi dobile novac.

Za usvajanje ovog teksta, koji je rezultat međuinstitucionalnih pregovora, glasalo je 517 od 603 poslanika EP, dok je 56 bilo protiv, a 30 je bilo uzdržano. Evropski poslanik Karlo Resler izjavio je da će zemlje Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, morati strukturirano sprovesti reforme u različitim sektorima, posebno u oblasti vladavine prava, u saradnji sa Evropskom komisijom.

Srbija, koja ima najnižu stopu usklađenosti sa spoljnom politikom EU, neće dobijati sredstva ukoliko ne ispuni minimum zahteva zajedničke politike. Prioritetne reforme će se ticati vladavine prava i socioekonomskih reformi. Marko Todorović iz Centra za evropske politike ističe da novi instrument zahteva jasno sprovođenje reformi za dobijanje finansijske pomoći, što nije bio slučaj sa dosadašnjim fondovima. Takođe, novina je i primena izveštaja o vladavini prava, koji je do sada primenjivan samo za zemlje koje su već u EU.

Srbija će takođe morati da se uskladi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU kako bi dobila novčanu podršku. Todorović naglašava da ovo nije zamena za proces integracije, već dodatni zahtev koji se postavlja. Evropska komisija će se zaduživati za zajmove za Srbiju, pružajući povoljnije uslove od tržišta. Četiri milijarde evra bicé kroz zajmove, dok će dve milijarde biti grantovi koji se ne vraćaju.

Očekuje se da će ovaj instrument pomoći zemljama Zapadnog Balkana da sprovedu neophodne reforme i približe se evropskim integracijama.