Zaposleni u Evropskoj uniji su prošle godine proveli u proseku 36 radnih sati na poslu, dok je Srbija sa gotovo 42 radna sata ponovo na prvom mestu liste, prema poslednjim podacima Eurostata. Analiza pokazuje da zemlje sa nižim standardom života imaju duže radno vreme, dok se u razvijenijim zemljama radi manje.

Deficit radne snage je globalni problem, ali veliki broj sati provedenih na poslu u Srbiji ne može se opravdati samo tim problemom. Pored više od dva miliona zaposlenih, Srbija ima i veliki broj nezaposlenih.

Eurostatovi podaci obuhvataju ne samo zemlje članice EU, već i druge evropske zemlje. Pored Srbije, na listi zemalja sa najviše radnih sati su Bosna i Hercegovina, Grčka, Rumunija, Poljska i Bugarska.

Dok su „radoholičari“ uglavnom iz Jugoistočne Evrope, postoji i grupa koja radi manje. Holanđani rade u proseku 32 sata nedeljno, dok ostale razvijene zapadnoevropske zemlje imaju sličan radnički raspored.

Šumari, poljoprivrednici i ribari su na vrhu liste po broju radnih sati, dok su na drugom mestu rudari, a građevinari su na trećem mestu. Najkraći radni sati beleže se u sektorima održavanja i čišćenja domaćinstva, obrazovanju, umetnosti, zabavi i rekreativnim aktivnostima.

U Srbiji se najviše radi u poređenju sa drugim zemljama, a to se može videti i po broju zaposlenih i nezaposlenih. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji je prošle godine bilo skoro 405.000 nezaposlenih, dok je trenutno zaposleno više od 2.360.000 ljudi. Najtraženija zanimanja su programeri, menadžeri, operateri na linijama za automatsku proizvodnju, kuvari i magacioneri.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije, kaže da zemlje sa nižim standardom života imaju duže radno vreme, dok se u razvijenijim zemljama radi manje. Dodaje da je važno razmišljati o efikasnosti radnika, kao i o tome kako tehnologija može olakšati i skratiti radni proces.

Atanacković ističe da je zakonom određeno da se u Srbiji radi 40 sati nedeljno, ali da postoje razlike u praksi. Pauze za obroke se računaju u radno vreme u Srbiji, dok se u razvijenijim zemljama ne računaju. On naglašava da je moderni svet usmeren ka lakšem i kraćem radu uz pomoć tehnologije.

Zaposleni i poslodavci teže ka pojednostavljenju i skraćivanju radnog procesa, što je jeftinije za poslodavce i omogućava zaposlenima više vremena za druge aktivnosti. Postoje ipak zanimanja, poput trgovaca koji rade nedeljom, gde je teško smanjiti radno vreme radi pružanja usluga svima.

U zaključku, važno je sagledati razlike u radnom vremenu širom Evrope, razmišljati o efikasnosti radnika i prilagoditi se modernim trendovima rada kako bi se unapredila radna produktivnost i kvalitet života zaposlenih.