Već vekovima, ljudi veruju da bolni zglobovi mogu predvideti vremenske promene, posebno kada se oseća nelagodnost pre kiše ili hladnog vremena. Ove tvrdnje su postale široko prihvaćene, uprkos nedostatku konačnih naučnih dokaza koji bi ih potvrdili. Mnogi pokušavaju da objasne kako faktori iz okoline, kao što su promene u barometarskom pritisku i temperaturi, mogu uticati na bolove u zglobovima. Međutim, ostaje pitanje da li postoji anatomski osnov za ovo verovanje ili je reč o mitu.
Barometarski pritisak, ili atmosferski pritisak, predstavlja silu koju vazdušne mase vrše na površinu Zemlje. Iako je nevidljiv, vazduh ima masu, a njegov pritisak varira u zavisnosti od nadmorske visine i vremenskih sistema. Visok pritisak obično signalizira stabilne vremenske uslove, dok nizak pritisak često prethodi padavinama i visokoj vlažnosti vazduha.
Zglobovi su složene strukture ispunjene sinovijalnom tečnošću koja deluje kao lubrikant, a obavijeni su kapsulama bogatim nervnim završecima. Kada su zglobovi zdravi, kretanje je glatko i bezbolno. Međutim, kod osoba sa oštećenom hrskavicom ili upalom, čak i male promene u okolini mogu izazvati intenzivnije osećaje bola. Jedna od hipoteza predlaže da opadanje barometarskog pritiska pre oluje može izazvati blago širenje upaljenih tkiva u zglobovima, što povećava pritisak na nerve i pojačava bol.
Naučna istraživanja pružaju ograničenu podršku ovoj teoriji. Na primer, studija iz 2007. godine otkrila je blagu, ali statistički značajnu povezanost između opadanja pritiska i povećanog bola u kolenima kod pacijenata sa osteoartritisom. Međutim, ova pravilnost nije potvrđena kod svih oboljenja zglobova. Sistematski pregled iz 2011. godine pokazao je da su reakcije pacijenata sa reumatoidnim artritisom veoma različite – neki su iskusili jači bol pri niskom pritisku, dok drugi nisu primetili promene.
Pored barometarskog pritiska, i drugi meteorološki faktori mogu uticati na zglobove. Promene u temperaturi i vlažnosti često prate promene pritiska, što dodatno otežava precizno utvrđivanje uzroka bola. Niske temperature mogu učiniti mišiće ukočenijima, dok hladno vreme može uzrokovati sužavanje krvnih sudova, smanjujući dotok kiseonika i hranljivih materija u zglobove. Ovo može pogoršati upalu i ukočenost, posebno kod osoba sa artritisom.
Nagle promene temperature takođe mogu izazvati stres u telu, a visoka vlažnost može pojačati osećaj oticanja i nelagodnosti. Iako naučni dokazi sugerišu da vremenske promene mogu uticati na bol u zglobovima kod nekih ljudi, reakcije su individualne i zavise od različitih faktora, uključujući tip oboljenja i ličnu osetljivost na bol.
U zaključku, iako zglobovi možda nisu pouzdaniji od meteoroloških prognoza, mnogi ljudi sa hroničnim bolestima mogu ih doživeti kao prirodni alarm koji nagoveštava vremenske promene. Profesor anatomije Mičel Spear naglašava da, iako to nije uvek precizno, pojedinci sa ovim iskustvima često traže objašnjenja za svoje simptome u promenama vremena. Na kraju, i dalje ostaje potrebno više istraživanja kako bi se razjasnila ova kompleksna veza između vremenskih uslova i bolova u zglobovima.
