U poslednje vreme, društvene mreže su postale mesto za raspravu o mogućem pridruživanju Kanade Evropskoj uniji. Ova tema je postala aktuelna nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio povećanje carina na uvoz kanadskog čelika i aluminijuma na dodatnih 25 procenata, što ukupne carine čini 50 procenata. Korisnici društvenih mreža, posebno Reddita i X-a (bivši Twitter), pozivaju Kanadu da se oslobodi ekonomskih pritisaka iz Vašingtona i da se priključi EU.
Zagovornici ovog stava ističu da Kanada, kao zemlja sa sistemom javnog zdravstva u evropskom stilu, jedinstvenom kulturom i članstvom u NATO-u, može postati 28. članica EU. Ovaj talas podrške dodatno je ojačan posetom novog premijera Marka Karni evropskim liderima, gde je razgovarao o Trampovim namerama i istakao evropske korene Kanade. Karni je naglasio želju za održavanjem pozitivnih odnosa sa SAD, ali i za jačanjem veza sa Evropom.
Prema istraživanju organizacije Abakus Data, 44% Kanađana veruje da bi Kanada trebala da se pridruži EU, dok 34% misli da to nije potrebno. Ova anketna istraživanja otkrivaju da značajan deo stanovništva vidi potencijalne koristi od članstva u EU, ali postavlja se pitanje da li je to uopšte moguće.
Portparolka Evropske komisije, Paula Pino, naglasila je da samo evropske zemlje mogu aplicirati za članstvo, prema članu 49. Ugovora o Evropskoj uniji. Iako se u ovom članu ne precizira šta se smatra „evropskom državom“, raniji dokumenti sugerišu da geografske i kulturne veze igraju ključnu ulogu. Na primer, profesor evropskog prava, Peter Van Elsuvege, ističe da Kanada ne ispunjava kriterijume za „evropsku državu“ jer nije geografski smeštena u Evropi i nije član Saveta Evrope.
Iako su u prošlosti zemlje van Evrope aplicirale za članstvo i postale deo EU, kao što je Kipar, razlike u pristupu su očigledne. Kipar je, iako geografski u Aziji, postao član EU zbog svojih kulturnih i istorijskih veza sa Evropom. S druge strane, Turska, koja ima deo teritorije u Evropi, još uvek je kandidat za članstvo, ali su pregovori o pristupanju stali. Maroko, koji je takođe aplicirao za članstvo, odbijen je jer nije evropska zemlja.
Za Kanadu, problem je što nije član Saveta Evrope, što predstavlja prepreku za njeno eventualno članstvo u EU. Van Elsuvege naglašava da Kanada, poput Maroka, ne ispunjava kriterijume „evropske države“. Geografske, kulturne i istorijske veze Kanade sa Evropom su minimalne, što dodatno komplikuje situaciju.
U zaključku, iako postoji interesovanje među Kanađanima za pridruživanje EU, pravni okvir i kriterijumi jasno ukazuju na to da Kanada ne može postati članica Unije. Svaka hipotetička prijava Kanade bi zahtevala značajnu pravnu reformu postojećih ugovora, što dodatno otežava mogućnost njenog članstva. U ovom trenutku, bez obzira na ekonomske pritiske i želje pojedinaca, čini se da je članstvo Kanade u EU daleki san.
