Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp nedavno je uveo carine od najmanje 10 procenata na gotovo ceo svet. Međutim, Rusija je izuzeta sa te liste, što je istaknuto na američkom portalu Aksios. Portparolka Bele kuće Kerolajn Levit objasnila je da je izuzeće Rusije rezultat postojećih američkih sankcija koje već „onemogućavaju bilo kakvu značajnu trgovinu“ između SAD-a i Rusije.
Uprkos ovim sankcijama, trgovinska razmena između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije i dalje je veća nego sa nekim zemljama koje su se našle na listi, kao što su Mauricijus ili Brunej. Vrednost trgovinske razmene između SAD-a i Rusije je drastično pala, sa oko 35 milijardi dolara u 2021. godini na samo 3,5 milijardi dolara prošle godine, što je rezultat sankcija koje su uvedene nakon izbijanja rata u Ukrajini.
Moskva je u nekoliko navrata zatražila od Trampa da ukine deo sankcija u okviru pregovora o prekidu vatre, međutim, ti razgovori su uglavnom zastali. Predsednik Tramp je početkom nedelje „zapretio“ Rusiji sekundarnim carinama na naftu, što dodatno komplikuje već napetu situaciju.
Levit je dodala da bi Rusija mogla da se suoči sa „dodatnim snažnim sankcijama“ u budućnosti, što ukazuje na to da će američka administracija nastaviti da vrši pritisak na Moskvu zbog njene spoljnotrgovinske politike i vojnih akcija u Ukrajini. Osim Rusije, iz Trampove liste carina izostavljene su i Kanada i Meksiko, s obzirom na to da su te zemlje već podložne carinama od 25 procenata.
Trampova odluka o carinama izazvala je podeljene reakcije u domaćoj i međunarodnoj javnosti. Dok neki analitičari smatraju da će ovakav potez pomoći očuvanju američke ekonomije i zaštiti domaće proizvodnje, drugi upozoravaju na potencijalne negativne posledice po međunarodne odnose i trgovinske veze. Stručnjaci takođe ističu da bi dodatne sankcije mogle uticati na globalno tržište energenata, s obzirom na to da je Rusija jedan od najvećih izvoznika nafte i gasa u svetu.
Trgovinska politika Trampove administracije često se karakteriše kao protekcionistička, a njegovi potezi su usmereni ka smanjenju trgovinskog deficita i povećanju broja radnih mesta u SAD-u. U tom kontekstu, izuzeće Rusije može izgledati kontradiktorno, ali analitičari naglašavaju da su sankcije već postavile jasne granice trgovinskoj razmeni s ovom zemljom.
U svakom slučaju, situacija ostaje napeta, a međunarodni akteri pažljivo prate razvoj događaja. Prva reakcija iz Moskve na Trampove carinske mere i upozorenja ukazuje na mogućnost daljih tenzija između dve zemlje, što bi moglo imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomiju i političke odnose.
Ova situacija dodatno naglašava kompleksnost globalne trgovine i izazove sa kojima se suočavaju države u suočavanju sa geopolitičkim tenzijama. Kako se situacija bude razvijala, stručnjaci će nastaviti da prate učinak ovih mera i njihov uticaj na odnose između SAD-a i Rusije, kao i na širu međunarodnu trgovinsku scenu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da trgovinska politika Sjedinjenih Američkih Država ne samo da utiče na ekonomiju zemlje, već i na globalni balans snaga i odnose s drugim državama. Očekuje se da će u budućnosti biti još više promena u ovom pogledu, dok se svet suočava sa izazovima koji dolaze iz različitih pravaca.
