Cena zlata dostigla je istorijski maksimum, a razlozi za ovaj skok nisu baš jednostavni. Trgovci i analitičari nude različite odgovore na pitanje šta je dovelo do ovog rasta: da li su centralne banke zabrinute zbog uloge dolara, da li su Federalne rezerve spremne na smanjenje kamatnih stopa ili je reč o armiji algoritamskih trgovaca. Industrija pokušava da razume ovu neprozirnu tržišnu dinamiku koja se proteže između fjučersa, fondova i dilera.

Nedavni podaci sugerišu da centralne banke, velike institucije i trgovci kupuju zlato u fizičkom obliku umesto investiranja u indeks fondove. Tržište je postalo veoma aktivno, a odlivi iz ETF-ova sa zlatom ukazuju na nešto drugačiju vrstu potražnje. Trgovci pokušavaju da pokriju svoju izloženost putem opcija, a tržište je posebno osjetljivo na promene američkih ekonomskih podataka.

Iako se očekuje smanjenje kamatnih stopa, mnogi investitori su manje sigurni u to nego ranije. Ideja o „tvrdom sletanju“ američke ekonomije mogla bi objasniti zašto se kupuje zlato kao utočište. Inverzija raspona cena zlata i kamatnih stopa može signalizirati nervozu investitora u potrazi za zaštitom.

Ole Hansen, šef robne strategije u banci Saxo, smatra da se narrativ oko zlata menja prema čvrstoj inflaciji i geopolitičkoj neizvesnosti, što pokreće potražnju centralnih banaka. U svakom slučaju, razlozi za rast cene zlata ostaju nepoznati. Tržište i dalje prkosi logičkom razmišljanju, a mnogi su zainteresovani za dalji razvoj situacije na tržištu zlata.