Amerikanci danas izlaze na 60. predsedničke izbore u svojoj istoriji, a oči celog sveta su uprte u svetsku silu jer je ishod izbora vrlo neizvestan, a sigurno je da će uticati na niz globalnih sukoba i kriza. Istovremeno se bira i novi saziv Kongresa i trećina Senata.
Odlukom Kongresa iz 1845. godine predsednički izbori održavaju se u utorak nakon prvog ponedeljka u novembru. Sjedinjene Države tada su još bile većinom agrarno društvo, pa je glasanje u novembru omogućavalo mnogim Amerikancima da stignu na birališta nakon jesenje setve i pre zime. A pošto je nedelja bila božji, a sreda sajmišni dan, izbor je pao na utorak.
Američki birači i dalje su podeljeni u izboru između republikanca Donalda Trumpa i demokratkinje Kamale Harris, a ankete pokazuju neizvesnu trku.
Tramp, 78-godišnji republikanac, milijarder i bivši predsednik, tokom kampanje je preživeo dva pokušaja atentata.
Haris je u julu neočekivano postala kandidatkinja svoje stranke i time dobila priliku da postane prva američka predsednica, nakon što je aktualni predsednik Džo Bajden odustao od trke posle lošeg nastupa u debati i pritiska stranke da se povuče.
Ankete pokazuju da je dvoje kandidata izjednačeno na nacionalnoj osnovi, ali i u „prevrtljivim“ saveznim državama, tzv. „swing states.“
Više od 77 milijuna Amerikanaca već je dalo svoj glas, ali izborni dan će pokazati čija je kampanja bila uspešnija u motivaciji za izlazak na birališta.
Izborni dan u SAD pratite u našem blogu.
