Na Kosovu traje predizborna kampanja za parlamentarne izbore zakazane za 9. februar, ali srpski politički subjekti gotovo da su nevidljivi u srpskim medijima. Ovaj problem proizašao je iz nedostatka donatorske podrške za izborne emisije i debate, što onemogućava srpske političare da predstave svoje planove i programe biračima.
Nezavisna komisija za medije, koja je pre više od mesec dana donela uredbu o obavezama medijskih usluga tokom izborne kampanje, zatražila je od svih licenciranih medija da se izjasne o svom učešću u predizbornoj kampanji. Od ukupno 19 medija koji emituju program na srpskom jeziku, samo šest se prijavilo za praćenje kampanje. RTK 2, kanal u okviru Javnog servisa Kosova, jedini je koji je organizovao debatne emisije s predstavnicima srpskih političkih partija, dok ostali mediji nisu imali slične aktivnosti.
Radio KIM, koji postoji od 2000. godine, prvi put se izjasnio da se neće baviti predizbornom kampanjom. Urednik Goran Avramović navodi da je razlog nedostatak saradnje nekih političkih partija sa profesionalnim medijima. Prema njegovim rečima, političari nisu spremni da odgovaraju na teška pitanja koja se postavljaju tokom kampanje, radije birajući da se predstavljaju na društvenim mrežama.
Avramović takođe ukazuje na činjenicu da ni donatorska zajednica nije zainteresovana za podršku produkciji debata, što dodatno otežava medijima da izveštavaju o kampanji. Branislav Krstić, novinar, slaže se da donatori treba da ponude projekte i finansijsku podršku kosovskim medijima na srpskom jeziku kako bi se omogućila adekvatna izveštavanja o izborima.
Krstić takođe primećuje da jednoj političkoj stranci odgovara da se ne pojavljuje u medijima na Kosovu, jer ima podršku iz Beograda, gde će mediji favorizovati Srpsku listu. On ističe da su novi aktivisti i opozicioni politički subjekti na Kosovu marginalizovani, što dodatno komplikuje situaciju.
Zoran Gavrilović, izvršni direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI), naglašava značaj medija u izbornom procesu, ističući da oni treba da postavljaju pitanja i analiziraju informacije koje su važne za birače. Bez medija, smatra Gavrilović, izbori ne mogu biti smatrani legitimnim. Takođe, ukazuje na to da se u beogradskim medijima favorizuje Srpska lista, dok su aktivnosti drugih političkih subjekata gotovo nevidljive.
Na predstojećim parlamentarnim izborima učestvovaće 28 političkih subjekata sa 1.280 kandidata, od kojih je šest iz srpske zajednice, 13 iz drugih nevećinskih zajednica i devet iz albanske zajednice. U takvom okruženju, u kojem su srpski političari marginalizovani u medijima, postavlja se pitanje kako će se predstaviti biračima i kakvu podršku mogu očekivati na izborima.
