Ako ste primetili da vaša uobičajena jutarnja kafa više ne deluje kao ranije ili vas čak umara, nauka ima objašnjenje. Prema doktoru Karanu Rajanu, razlozi za gubitak osetljivosti na kofein mogu se naći u genetici, načinu na koji telo metabolizuje ovu supstancu, kao i u sposobnosti organizma da se prilagodi.
Naša sposobnost da obrađujemo kofein zavisi od enzima CYP1A2 koji se nalazi u jetri. Ovaj enzim reguliše brzinu razgradnje kofeina. Ljudi se mogu podeliti na brze i spore metabolisere kofeina. Brzi metaboliseri brzo razgrađuju kofein, zbog čega se adenozinski receptori u mozgu brzo oslobađaju, što može uzrokovati brži osećaj umora nakon konzumacije kofeina. S druge strane, spori metaboliseri zadržavaju kofein duže, omogućavajući mu da blokira adenozinske receptore i tako produži osećaj budnosti.
Poluvreme razgradnje kofeina može varirati od dva do osam sati, zavisno od genetike pojedinca. Kofein deluje tako što blokira adenozinske receptore u mozgu. Adenozin je molekul koji usporava aktivnost nervnog sistema i signalizira telu da je vreme za odmor. Kada je kofein prisutan, on sprečava delovanje adenozina, čime se stvara osećaj budnosti i energije.
Međutim, ako često konzumirate velike količine kofeina, vaše telo se prilagođava. Nervni sistem može povećati broj adenozinskih receptora kako bi regulisao ciklus spavanja i izbegao preopterećenje. To znači da će, umesto da vas osveži, kafa na kraju možda izazvati osećaj umora.
Povećanje količine ili jačine kafe nije rešenje za ovaj problem. Telo koje je razvilo toleranciju na kofein jednostavno će povećati broj adenozinskih receptora, što smanjuje efekat kofeina. Ovo može dovesti do situacija kada se nakon pijenja kafe osećate još umornije.
Kofein nije prisutan samo u kafi. Može se naći u energetskim napicima, čajevima, gaziranim pićima, čokoladi i nekim suplementima. Stručnjaci upozoravaju da unos veći od 600 mg dnevno, što odgovara otprilike šest šoljica skuvane kafe, može izazvati različite probleme kao što su anksioznost, nesanica, ubrzan rad srca, nemir i dijareja.
Ako želite da smanjite unos kofeina, najbolje je to činiti postepeno kako biste izbegli simptome poput glavobolje i umora. Postoji nekoliko strategija koje možete primeniti: zamenite obične napitke verzijama bez kofeina, postepeno smanjite količinu kafe ili čaja koji pijete, i birajte napitke sa nižim sadržajem kofeina, poput zelenog čaja.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je biti svestan kako unos kofeina utiče na naše telo i kako možemo optimizovati svoju potrošnju kako bismo izbegli negativne efekte. Osobe koje se suočavaju sa smanjenjem efekta kofeina možda bi trebalo da razmotre svoje navike pijenja kafe i da se posvete strategijama za smanjenje unosa. Na kraju, svakako je preporučljivo slušati svoje telo i prilagoditi unos kofeina svojim individualnim potrebama i osećanjima.
