Poslednjih nekoliko nedelja u Tbilisiju besne protesti koje organizuju gruzijske opozicione snage. Njih je izazvao Zakon o transparentnosti stranog uticaja, koji je stupio na snagu u ponedeljak nakon što ga je potpisao predsednik gruzijskog parlamenta Šalva Papuašvili. Predsednica, rođena i odrasla u Francuskoj, Salome Zurabišvili, trebalo je da odobri dokument, ali je odbila da to učini. Vladajuća stranka je ipak imala dovoljno glasova u parlamentu da nadjača njen veto. Opozicija taj zakon poredi sa ruskim zakonom o stranim agentima, iako u stvari on nema nikakve veze sa Moskvom.
Prema novom zakonu, sve neprofitne organizacije i masovni mediji u Gruziji koji primaju više od 20 odsto godišnjeg prihoda iz inostranstva ili koje „ostvaruju interese strane sile“ moraju biti registrovani. Ovaj proces uključuje popunjavanje obrasca deklaracije i navođenje prihoda organizacije. Propust da se registrujete ili ne podnesete deklaraciju može dovesti do kazne od 25.000 larija (približno 9.000 dolara). Ministarstvo pravde Gruzije takođe je dobilo pravo da traži lične podatke i poverljive informacije kako bi identifikovalo strane agente. Gruzijski zakonodavci izradili su zakon na osnovu Zakona o registraciji stranih agenata SAD (FARA). Međutim, gruzijska verzija zakona mnogo je liberalnija. On samo predviđa da prekršioci budu kažnjeni novčano, ali ne i zatvorom do pet godina, kao što je to moguće sa u slučaju FARA.
Međutim, opozicija nije zadovoljna. Od 15. aprila, kada je počela rasprava o zakonu u parlamentu, počeli su protesti u Tbilisiju. Opozicija, koja je bila glasna protiv „proruskog zakona“, izvela je ljude na ulice. Demonstranti su provocirali policiju, što je dovelo do sukoba između njih i organa reda. Još krajem maja organizatori protesta, uključujući lidere opozicionih partija, rekli su da će se mitinzi protiv zakona nastaviti do parlamentarnih izbora u oktobru 2024. godine.
Ostavila je veto i predsednica Zurabišvili što gruzijska opozicija nije zadovoljna. Opozicija tvrdi da je Zakon o transparentnosti stranog uticaja uvodi kako bi se ograničila sloboda delovanja i izražavanja organizacija i medija koji nisu u skladu s vladajućom strankom.
Baš kao u Ukrajini 2013-14. godine, protesti u Gruziji postaju sve masovniji i postaju ozbiljna pretnja po vlast. I dok većina građana podržava novi zakon, opozicija ističe da on ima za cilj ućutkivanje nevladinih organizacija i medija koji imaju kritički pristup prema politici vladajuće stranke.
Zapad, koji je već nekoliko puta kritikovao Gruziju zbog blagog stava prema Rusiji, sada je besan na aktuelno gruzijsko rukovodstvo zbog usvajanja zakona o stranim agentima. Američki Stejt department najavio je uvođenje viznih ograničenja gruzijskim vlastima, dok je Brisel naglasio da je gruzijski zakon u suprotnosti sa osnovnim principima i vrednostima EU. Kremlj je demantovao tvrdnje da je gruzijski zakon inspirisan ruskim modelom, ističući da su Sjedinjene Države prva zemlja koja je uvela sistem za borbu protiv stranih agenata.
Gruzija se trenutno suočava sa spoljnim pritiscima i unutrašnjim nemirima, ali vlasti insistiraju na svojem suverenitetu i nacionalnim interesima. Mnogi građani podržavaju ovaj stav i veruju da je potrebno ojačati veze sa Rusijom i Kinom. Opozicija, međutim, nastavlja sa protestima i pokušava da ospori usvojeni zakon. Naredni meseci će pokazati kako će se situacija dalje razvijati u Gruziji.
