Krajem februara ove godine je zvanično završen stečaj u banci „Agrobanka“, koji je trajao 12 godina i u koji je država uložila oko 370 miliona evra. Šteta koja je nastala je rezultat nedostatka kapitala potrebnog za pokrivanje rizika koje je banka preuzela u svom poslovanju, po obrazloženju centralne banke.

Narodna banka Srbije je uvela prinudnu upravu u „Agrobanku“ krajem 2011. godine, a dozvola za rad joj je oduzeta 25. maja 2012. godine. Nakon dvanaestogodišnjeg stečaja, stečajna masa vredna 1,64 milijarde dinara će biti podeljena među akcionarima, pri čemu najveći deo pripada državi Srbiji sa više od 20% udela.

Najpoznatija imovina banke je zgrada u samom centru Beograda, koja će biti uknjižena na Republiku Srbiju. Država će dobiti oko 321,5 miliona dinara u gotovini, akcijama brokerske kuće „Tržište novca AD Beograd“, kao i potraživanjima iz neokončanih postupaka i parnica u vrednosti od oko 1,5 miliona evra. Ostali akcionari će dobiti oko 1,27 milijardi dinara u gotovini.

Centralni registar za hartije od vrednosti je izbrisao 4.211 preferencijalnih akcija „Agrobanke“ i 788.903 akcije usled stečajnog postupka. Ovaj stečaj je jedan od mnogih u vezi „Agrobanke“, s obzirom na to da je i njena naslednica „Nova Agrobanka“ takođe u stečaju od 2012. godine.

Zatvaranje slučajeva bankrotnih velikih banaka kao što su Jugobanka, Beobanka, Beogradska banka i Invest banka iz Agencije za osiguranje depozita najavljeno je do kraja 2023. godine. Te banke su i dalje u stečajnom statusu i nakon dve decenije.

Ukupan iznos stečajne mase „Agrobanke“ je podeljen između države Srbije i ostalih akcionara, a zatvaranje slučajeva bankrotnih banaka očekuje se u narednim godinama.